OBRADA SVETLOSNIH SIGNALA
Oči se ne prilagođavaju mraku samo tako što se zenice šire. To je tek prvi deo procesa. Mnogo važnija je postepena promena osetljivosti fotoreceptora u mrežnjači.
Kada iz jako osvetljene prostorije uđemo u mračnu sobu, prvih nekoliko trenutaka gotovo ništa ne vidimo. Posle nekoliko minuta počinjemo da primećujemo obrise nameštaja, a nakon dužeg boravka u mraku vidimo sve više detalja.
Ovo nije samo posledica toga što se zenice šire. Oko i mozak zajedno prolaze kroz složen proces koji se naziva adaptacija na mrak.
Zenice se šire kada nema dovoljno svetlosti
Jedna od prvih reakcija oka na mrak jeste širenje zenica.
Zenica je otvor kroz koji svetlost ulazi u oko. Kada je svetlosti mnogo, ona se sužava kako bi ograničila količinu svetlosti koja dospeva do mrežnjače. Kada se osvetljenje smanji, zenica se širi i propušta više svetlosti.
Zbog toga se pri izlasku iz jako osvetljene prostorije u mrak zenice postepeno povećavaju.
Međutim, samo širenje zenica nije dovoljno da objasni zašto posle nekoliko minuta počinjemo mnogo bolje da vidimo.
Mrežnjača menja svoju osetljivost
Mnogo važniji deo prilagođavanja odvija se u mrežnjači, sloju ćelija na zadnjem delu oka koji prima svetlost.
U njoj se nalaze fotoreceptori – štapići i čepići. Čepići su posebno važni za vid u dobrim svetlosnim uslovima i razlikovanje boja, dok su štapići mnogo osetljiviji na slabo svetlo.
Kada pređemo iz svetlog u mračno okruženje, štapići postepeno postaju sve sposobniji da registruju veoma male količine svetlosti.
Zašto u početku skoro ništa ne vidimo?
U jako osvetljenoj prostoriji mrežnjača je bila izložena velikoj količini svetlosti.
Određeni svetlosno osetljivi molekuli u fotoreceptorima tada se nalaze u stanju koje nije optimalno za registrovanje veoma slabih svetlosnih signala.
Kada uđemo u mrak, potrebno je vreme da se sistemi u fotoreceptorima ponovo prilagode.
Zato postoji ono karakteristično iskustvo: prvih nekoliko sekundi – gotovo potpuni mrak, zatim postepeno pojavljivanje obrisa i detalja.
Zašto posle nekog vremena vidimo ono što ranije nismo?
Kako se adaptacija nastavlja, štapići postaju sve osetljiviji.
Istovremeno se menjaju načini na koje nervne ćelije u mrežnjači obrađuju signale. Mozak dobija korisnije informacije iz veoma slabih svetlosnih nadražaja i može da ih pretvori u sliku.
Zato se ne događa samo promena u samom oku – i mozak učestvuje u tome da iz veoma male količine dostupne svetlosti izvuče što više informacija.
Zašto u mraku slabije vidimo boje?
Kada je svetlost veoma slaba, čepići više ne mogu da rade jednako efikasno kao pri dnevnom svetlu.
Štapići tada preuzimaju mnogo veći deo posla, a oni ne omogućavaju normalno razlikovanje boja.
Zato u mraku predmeti mogu izgledati sivlje i manje izražajno, čak i kada ih relativno dobro razlikujemo po obliku.
Postoji i zanimljiva pojava da neke plave i zelene nijanse u slabom svetlu mogu delovati svetlije od crvenih. To je poznato kao Purkinjeov efekat.
Zašto ne vidimo jednako dobro kada direktno gledamo predmet?
U veoma slabom svetlu ponekad ćemo bolje videti predmet ako ne gledamo direktno u njegov centar.
Razlog je u rasporedu fotoreceptora. Središnji deo mrežnjače, koji koristimo za veoma precizan vid, ima mnogo čepića, dok su štapići brojniji u perifernim delovima.
Zato se u potpunom mraku ponekad savetuje da pogled bude malo pored objekta koji pokušavamo da uočimo.
Koliko traje prilagođavanje?
Prilagođavanje počinje gotovo odmah, ali se ne završava za nekoliko sekundi.
Najveće promene događaju se tokom prvih nekoliko minuta, dok potpuna adaptacija može trajati znatno duže. Zato osoba koja je nekoliko desetina minuta provela u mraku može videti mnogo bolje nego neko ko je tek ušao iz osvetljene prostorije.
Nasuprot tome, dovoljan je jedan kratak pogled u jako svetlo da se deo adaptacije privremeno „poništi“.
Zato nas farovi noću toliko zaslepe
Kada smo već prilagođeni mraku, iznenadni bljesak farova ili jako svetlo može naglo povećati količinu svetlosti koja dospeva do mrežnjače.
Fotoreceptori se ponovo prilagođavaju svetlim uslovima, pa nam je potrebno određeno vreme da se vid vrati na prethodni nivo osetljivosti.
Zbog toga posle jakog svetla možemo nekoliko trenutaka veoma slabo videti okolinu.
Leave A Comment