SRNA
A onda srna… pored puta, nežna, vitka, dugovrata, krupnooka. Zbunјeno na tren okreće glavu ka nama i poput balerine nestaje u žbunju…
Veče puno mirisa ostaje za nama. Miris jabuka, miris sveže nacepkанih drva, miris jeseni ostaje daleko negde, iza. Kosa mi miriše na paprike pečene na malom okruglom šporetu iza kuće. Jurimo kroz boje, purpurne boje nadolazeće jeseni.
Neću u stvarnost, neću u buku i haos, neću u sirene i ludilo. Želim da se ušuškam u tople boje jeseni i spavam. Želim da sanjam, želim da maštam, da nisam tu. Žao mi je što moramo da se vratimo, što moramo da radimo, žao mi je što ne ostajem ovde zauvek.
A onda srna… pored puta, nežna, vitka, dugovrata, krupnooka. Zbunјeno na tren okreće glavu ka nama i poput balerine nestaje u žbunju…
Ne idi, divna princezo. Ne beži od nas. Mi te volimo…
Tražim je pogledom u šumarku kroz koji jurimo… Ali nje nema, ona je boje šume, drveta, ona je priroda… divljina, sloboda… brzina…
Želim da budem srna.
Leave A Comment