NEPRESTANI PROCES
Organizam ima više načina da se oslobodi oštećenih ćelija. Ako je moguće, ćelija prvo pokušava da popravi nastalo oštećenje.
Naše ćelije svakodnevno trpe različita oštećenja. Neka nastaju prirodno tokom njihovog rada i starenja, dok ih mogu izazvati infekcije, toksini, zračenje ili drugi štetni uticaji. Kada bi se takve ćelije neograničeno nakupljale, tkiva bi postepeno gubila svoju funkciju.
Organizam zato ima sopstveni sistem kontrole kvaliteta. Oštećene ćelije mogu biti popravljene, privremeno zaustavljene ili, kada je oštećenje preveliko, uklonjene.
Ćelija prvo pokušava da se popravi
Nije svako oštećenje razlog da ćelija bude uništena.
Ćelije neprestano popravljaju oštećenja svojih proteina, membrana i genetskog materijala. Ako je problem dovoljno mali, ćelija može nastaviti normalno da funkcioniše nakon popravke.
Posebno važni mehanizmi postoje za popravku oštećenja DNK. Ćelija neprestano proverava svoj genetski materijal i pokušava da popravi nastale greške.
Kada popravka nije moguća, aktiviraju se drugi mehanizmi.
Ćelija može sama da se „isključi“
Jedan od najvažnijih načina uklanjanja nepotrebnih ili teško oštećenih ćelija jeste apoptoza, odnosno programirana ćelijska smrt.
To nije isto što i slučajno uništavanje ćelije. Kod apoptoze ćelija aktivira precizno kontrolisan program koji dovodi do njenog postepenog raspadanja na manje delove.
Na taj način organizam može ukloniti ćeliju bez velikog oštećenja okolnog tkiva i bez izražene upalne reakcije.
Ovaj proces je važan i tokom normalnog razvoja. Organizam, na primer, tokom formiranja pojedinih tkiva mora uklanjati ćelije koje mu više nisu potrebne.
Ko uklanja ostatke?
Kada ćelija prolazi kroz apoptozu, njeni delovi se pretvaraju u male strukture koje druge ćelije mogu da prepoznaju i uklone.
Tu važnu ulogu imaju makrofagi i druge ćelije imunskog sistema.
One „pokupe“ ostatke i razgrade ih, a korisne materije mogu ponovo biti iskorišćene.
Na taj način telo ne samo da uklanja oštećene ćelije već i čisti prostor koji su zauzimale.
Postoji i autofagija
Ćelija ima još jedan zanimljiv sistem čišćenja – autofagiju.
Reč potiče od grčkih reči koje znače „samojedenje“, ali njen stvarni značaj je mnogo korisniji nego što naziv zvuči. Tokom autofagije ćelija prepoznaje oštećene ili dotrajale delove sopstvene unutrašnjosti, razgrađuje ih i njihove sastavne materije ponovo koristi.
To je svojevrsno unutrašnje recikliranje.
Autofagija je posebno važna kada ćelija mora da se prilagodi stresu ili nedostatku hranljivih materija.
A šta ako ćelija postane opasna?
Poseban problem nastaje kada oštećena ćelija izgubi sposobnost da kontroliše sopstveni rast i izbegne mehanizme koji bi trebalo da je uklone.
Zato organizam ima više zaštitnih sistema koji proveravaju ponašanje ćelija. Imunski sistem takođe može prepoznati neke abnormalne ćelije i uništiti ih.
Kada ovi mehanizmi ne funkcionišu pravilno, oštećene ćelije mogu opstati i nekontrolisano se razmnožavati, što je jedan od ključnih procesa u nastanku raka.
Zašto je ovo važno za zdravo tkivo?
Održavanje zdravog tkiva ne podrazumeva samo stvaranje novih ćelija. Jednako je važno uklanjati one koje su stare, oštećene ili više nisu potrebne.
U organizmu se zato neprestano odvija svojevrsna smena: jedne ćelije nastaju, druge obavljaju svoju funkciju, a treće se uklanjaju.
Sve se odvija kontrolisano, kako bi tkiva zadržala odgovarajući broj i vrstu ćelija.
Leave A Comment