ISKLJUČENJE ORGANIZMA
Prelazak iz stanja napetosti u stanje odmora odvija se postepeno.
Kada smo pod stresom, telo se ponaša kao da mora odmah da reaguje. Srce ubrzava, disanje postaje pliće i brže, mišići se zatežu, a pažnja se usmerava na ono što nam je u tom trenutku najvažnije. Ali kada opasnost ili stres prođu, organizam ne može istog trenutka da se „isključi“.
Potrebno je izvesno vreme da se fiziološka reakcija smiri i da telo ponovo pređe u stanje odmora.
Dva sistema rade u suprotnim smerovima
Veliki deo ovog procesa kontroliše autonomni nervni sistem, koji upravlja funkcijama o kojima uglavnom ne razmišljamo svesno.
Njegov simpatički deo aktivira organizam kada je potrebno da budemo budni i spremni za reakciju. Tada se povećavaju srčana frekvencija i krvni pritisak, disanje se ubrzava, a varenje privremeno pada u drugi plan.
Kada opasnost prođe, veću ulogu preuzima parasimpatički nervni sistem. On pomaže organizmu da uspori i vrati se u stanje odmora.
Zato se ova dva dela nervnog sistema često pojednostavljeno opisuju kao sistemi za aktivaciju i smirivanje.
Adrenalin ne nestaje odmah
Čak i kada shvatimo da je stresna situacija završena, telo još neko vreme može ostati uznemireno.
Tokom stresne reakcije oslobađaju se adrenalin i drugi hormoni. Oni utiču na srce, krvne sudove, disanje i metabolizam.
Kada opasnost prođe, njihovo dejstvo postepeno slabi.
Zato možemo primetiti da nam srce još nekoliko minuta ubrzano kuca nakon neprijatnog događaja ili da tek naknadno osetimo koliko smo bili napeti.
Disanje pomaže telu da uspori
Disanje je posebno zanimljivo zato što predstavlja vezu između automatskih procesa i naše svesne kontrole.
Kada smo uznemireni, disanje se često ubrzava. Kada se postepeno smirujemo, ono postaje sporije i pravilnije.
Svesno usporavanje disanja može pomoći da se smanji fizička pobuđenost organizma. Naročito je korisno mirno, sporije disanje bez forsiranja veoma dubokih udaha.
Promena disanja može doprineti osećaju da telo ponovo dobija kontrolu.
Mišići prvi otkrivaju koliko smo napeti
Tokom stresa često nesvesno stežemo vilicu, ramena, šake ili mišiće leđa.
Kada stres popusti, mišići počinju da se opuštaju. Zbog toga se nakon napornog dana ponekad tek tada pojavi osećaj težine u telu.
Nije neobično ni da čovek duboko uzdahne, protegne se ili oseti potrebu da legne čim stresna situacija završi.
Telo na taj način prelazi iz pripravnosti prema odmoru.
Varenje se ponovo vraća u prvi plan
Tokom akutnog stresa organizam energiju prvenstveno usmerava ka sistemima koji su važni za brzu reakciju.
Kada se smirimo, parasimpatička aktivnost postaje izraženija i funkcije poput varenja mogu ponovo da se odvijaju u uobičajenom ritmu.
Zato neko tek nakon što završi važan razgovor, sastanak ili ispit shvati da je zapravo bio gladan ili da mu se ide u toalet.
Zašto se ponekad osećamo iscrpljeno nakon stresa?
Stres troši mnogo energije.
Tokom perioda napetosti organizam održava povećanu budnost, mišićnu aktivnost i ubrzane fiziološke procese. Kada sve to prestane, može uslediti osećaj umora.
Zbog toga se posle velikog uzbuđenja ili neprijatnog događaja nekada osećamo kao da smo „odjednom klonuli“.
To nije neobično – telo više ne mora da održava stanje visoke pripravnosti.
Mozak mora da dobije signal da je bezbedno
Prelazak u stanje odmora nije samo pitanje hormona i nerava. Važna je i procena mozga.
Ako i dalje smatramo da pretnja postoji, organizam će ostati na oprezu. Ako procenimo da je situacija završena i da smo bezbedni, lakše dolazi do smirivanja fiziološke reakcije.
Zato ponekad tek kada zatvorimo vrata za sobom, sednemo ili legnemo, primetimo koliko smo zapravo bili napeti.
Leave A Comment