SIGNALI PUTUJU DO MOZGA

Slatko i gorko razlikujemo zahvaljujući različitim receptorima koji prepoznaju određene molekule iz hrane.

Slatko i gorko nisu samo dve različite vrste ukusa koje prepoznajemo jezikom. Naša sposobnost da ih razlikujemo počinje na receptorima u ćelijama ukusa, ali konačan doživljaj nastaje tek kada mozak obradi njihove signale.

slatko

Sve počinje na jeziku

Na jeziku se nalaze strukture koje sadrže ćelije odgovorne za registrovanje različitih ukusa. Kada se molekuli iz hrane rastvore u pljuvački, mogu da stupe u kontakt sa receptorima na tim ćelijama.

Slatki ukus nastaje kada određene supstance, poput šećera, aktiviraju receptore za slatko. Gorke supstance aktiviraju drugu grupu receptora.

Tako se informacije o različitim hemijskim svojstvima hrane pretvaraju u nervne signale.

Slatko i gorko koriste različite receptore

Receptori za slatko pripadaju posebnoj grupi receptora koji prepoznaju molekule povezane sa energetskim sadržajem hrane, naročito šećere i neke druge slatke supstance.

Gorki ukus registruje veća grupa različitih receptora. To je važno zato što veliki broj hemijski različitih jedinjenja može imati gorak ukus.

Organizam je kroz evoluciju razvio snažan sistem za prepoznavanje gorčine, jer se neka potencijalno štetna jedinjenja u prirodi odlikuju upravo gorkim ukusom. Gorčina, međutim, nije pouzdan dokaz da je neka namirnica štetna — mnoge potpuno bezbedne i korisne namirnice prirodno su gorke.

Mozak odlučuje šta zapravo osećamo

Signali sa receptora za ukus putuju nervima do mozga, gde se obrađuju zajedno sa informacijama o mirisu, teksturi i temperaturi hrane.

Zbog toga ukus ne zavisi samo od jezika. Kada nam je nos zapušen, hrana može delovati mnogo manje intenzivno, jer je veliki deo njenog ukupnog doživljaja povezan sa mirisom.

Mozak sve te informacije spaja u ono što doživljavamo kao ukus hrane.

Zašto je nekima nešto mnogo gorče?

Osetljivost na gorčinu razlikuje se među ljudima. Genetske razlike mogu uticati na broj i aktivnost pojedinih receptora za gorke supstance.

Zato ista namirnica jednoj osobi može biti samo blago gorka, dok drugoj može imati izrazito intenzivan ukus. Na doživljaj utiču i navika, starost, stanje čula ukusa i mirisa, kao i sama koncentracija određene supstance.