Zašto neke namirnice ostavljaju osećaj „masnoće“ u ustima

STRUKTURA I SASTAV HRANE

Osećaj „masnoće“ u ustima nastaje kombinacijom masti, njihove sposobnosti da se zadrže na površini usta i načina na koji ih pljuvačka postepeno uklanja.

Nakon nekih namirnica, čak i kada nisu izrazito masne, u ustima ostaje osećaj kao da su jezik i nepce prekriveni tankim slojem ulja. Taj osećaj nije samo stvar ukusa – u njemu učestvuju sastav hrane, način na koji se masti ponašaju u ustima i reakcija pljuvačke.

Masnoća oblaže površinu u ustima

Masti se ne rastvaraju u vodi, pa se ne ponašaju kao šećeri ili so koji se relativno brzo rastvaraju u pljuvački. Kada pojedemo sir, orašaste plodove, puter, masnije meso ili kremaste proizvode, deo masti može da ostane raspoređen po površini jezika, desni i nepca.

Zbog toga nastaje karakterističan osećaj klizavosti ili „filma“ u ustima, koji može potrajati i nakon gutanja hrane.

Nije sve samo u količini masti

Na osećaj utiču i struktura namirnice, temperatura i način obrade. Na primer, masnoća koja je čvršća na sobnoj temperaturi može ostaviti drugačiji osećaj od tečne masnoće. Neke namirnice sadrže i proteine ili druge sastojke koji dodatno menjaju način na koji se hrana zadržava na površini usta.

Zato dve namirnice sa sličnom količinom masti ne moraju ostavljati isti osećaj.

Šta radi pljuvačka

Pljuvačka pomaže da se ostaci hrane razrede i uklone. Međutim, masti se u njoj ne rastvaraju jednostavno kao supstance rastvorljive u vodi. Žvakanje i pljuvačka ipak postepeno razbijaju ostatke hrane, pa se osećaj masnoće vremenom smanjuje.

Zanimljivo je da se tokom jela menja i sastav pljuvačke, što može uticati na to koliko dugo određena namirnica ostaje „prisutna“ u ustima.

Zašto nekad želimo da pojedemo nešto kiselo

Kisela ili osvežavajuća hrana često deluje kao da „skida“ masnoću. To je delimično zato što podstiče lučenje pljuvačke i menja ukupni osećaj u ustima. Zato se uz masnija jela često kombinuju limun, sirće, kiseli krastavci ili salate sa kiselim prelivom.