VIŠE FAKTORA
Brzina jutarnjeg razbuđivanja zavisi od faze sna iz koje se budimo, našeg unutrašnjeg biološkog sata, količine i kvaliteta sna, jutarnje svetlosti i individualnog ritma.
Neko se probudi i već posle nekoliko minuta normalno funkcioniše, dok drugome treba mnogo duže da se razbudi. Na to ne utiče samo broj sati sna. Važni su trenutak buđenja, kvalitet prethodnog sna, unutrašnji biološki ritam, svetlost i individualne razlike.
Važan je trenutak u kojem se budimo
Tokom noći prolazimo kroz različite faze sna. Buđenje iz dubljeg sna može biti praćeno izraženijom tromošću, dezorijentacijom i sporijim razmišljanjem. Ovaj period naziva se inercija sna.
Ako se probudimo iz lakše faze sna, prelazak u budnost često je jednostavniji. Zato se ponekad možemo osećati potpuno razbuđeno posle relativno kratkog sna, dok nam posle dužeg spavanja treba mnogo vremena da dođemo sebi.
Biološki sat priprema telo za buđenje
Naše telo ima unutrašnji ritam koji reguliše budnost i pospanost tokom približno 24 sata. Pred uobičajeno vreme buđenja organizam počinje da se priprema za aktivnost.
Menjaju se telesna temperatura, hormonska aktivnost i stanje budnosti. Jedan od hormona koji učestvuje u ovom procesu jeste kortizol, čiji nivo prirodno raste u periodu oko buđenja.
Zbog toga je mnogo lakše ustati kada se probudimo u vreme na koje je organizam navikao.
Svetlost šalje snažan signal
Jutarnja svetlost ima važnu ulogu u podešavanju unutrašnjeg sata. Kada svetlost dospe do mrežnjače, informacija stiže do delova mozga koji regulišu cirkadijalni ritam.
Jaka jutarnja svetlost tako pomaže organizmu da razlikuje dan od noći i podstiče prelazak u stanje budnosti. Zato tamna prostorija može produžiti osećaj pospanosti, naročito ako smo se probudili pre uobičajenog vremena.
Nije važna samo količina sna
Možemo spavati dovoljno dugo, a ipak se probuditi iscrpljeni. Prekidanje sna, neredovan raspored, buka, neprijatna temperatura ili često buđenje mogu uticati na to kako ćemo se osećati ujutru.
Važan je i kontinuitet sna. Organizam tokom noći prolazi kroz više ciklusa, pa njihovo često narušavanje može otežati jutarnje razbuđivanje.
Ljudi se razlikuju
Ne postoji jedno idealno vreme za sve. Neki ljudi prirodno lakše funkcionišu rano ujutru, dok drugima više odgovara kasniji ritam. U tome učestvuju genetika, navike, godine i izloženost svetlosti.
Zbog toga osoba koja se lako budi u šest ujutru ne mora imati „jaču volju“ od nekoga kome je isto vreme izuzetno teško.
Leave A Comment