ČETVRTKOM U TRI
Gospođa Jelena se osmehnula. Pomislila je da nije sve tako crno. Naročito četvrtkom u tri.
Gospodin Pavle je mahnuo rukom u znak pozdrava gospođi Jeleni kad se pojavila na ulazu u trpezariju.
Kao pravi kavaljer, pomogao joj da sedne preko puta njega. Ubrzo je stigla i kafa, a uz kafu, i razgovor. Počela je gospođa Jelena jednim naizgled zbunjujućim pitanjem.
– Jeste razmišljali zašto mi pijemo kafu baš četvrtkom u tri?
– Jesam. I mislim da znam zašto vi predlažete četvrtak.
– Znate? Ne verujem. Moj izbor ima veze s nekim davnim lepšim događajima u našem gradu.
Gospodin Pavle nastavio je sa podsećanjem na zajedničke uspomene.
– Da, bilo je davno. Četvrtkom u tri, u prepunoj sali Doma sindikata, sve vrvi od dečijih glasova, a iz zvučnika se čuje čuveni refren: „Ni nedeljom, ni subotom, ne, ne, četvrtkom samo…“
– Pavle… gospodine Pavle, i vi ste dolazili tamo? Zamislite, možda smo sedeli u istom redu!
– E, to je teško tvrditi. Svakako smo se sudarali u holu, u onoj vrevi na pauzi.
Prvi put za mesec dana boravka u domu u koji su je rođaci skoro na silu smestili, gospođa Jelena se osmehnula. Pomislila je da nije sve tako crno. Naročito četvrtkom u tri.
Leave A Comment