POVRATAK KONCENTRACIJE

Kada nas neko iznenada prekine, mozak brzo preusmerava pažnju na novi nadražaj. Posle toga mora ponovo da pronađe prethodni mentalni kontekst i obnovi tok misli.

Kada smo potpuno udubljeni u posao, čitanje ili razgovor, iznenadni poziv, pitanje ili zvuk mogu u deliću sekunde da prekinu tok misli. Čak i kada prekid traje samo nekoliko sekundi, povratak na prethodni zadatak ponekad nije tako jednostavan.

neko iznenada prekine

Razlog je način na koji mozak raspoređuje pažnju između različitih informacija.

Mozak odmah registruje promenu

Dok smo koncentrisani, pažnja je usmerena na ograničen broj informacija. Iznenadni nadražaj može da promeni taj fokus gotovo automatski.

Glasan zvuk, nečije obraćanje ili neočekivano kretanje u vidnom polju privlače pažnju jer mogu predstavljati nešto važno. Mozak zato ne procenjuje prvo svesno da li je prekid bitan – on ga najpre registruje, a tek zatim odlučuje koliko pažnje treba da mu posveti.

To je koristan mehanizam jer nam omogućava da brzo reagujemo na promene u okolini.

Zašto posle prekida ne nastavljamo odmah tamo gde smo stali

Kada nas neko prekine, deo pažnje prelazi na novu informaciju. Ako odgovorimo na pitanje, pročitamo poruku ili započnemo kratak razgovor, mozak mora da obradi novi sadržaj.

Kada se prekid završi, potrebno je ponovo aktivirati informacije povezane sa prethodnim zadatkom. Moramo da se setimo gde smo stali, šta smo upravo radili i šta je trebalo da bude sledeći korak.

Zbog toga možemo nekoliko trenutaka gledati u isti tekst ili ekran pre nego što ponovo shvatimo šta smo želeli da uradimo.

Nisu svi prekidi jednako ometajući

Kratak prekid ne mora uvek ozbiljno da poremeti koncentraciju. Ako je zadatak jednostavan i prekid traje veoma kratko, pažnja se može brzo vratiti.

Situacija je drugačija kada radimo nešto što zahteva složeno razmišljanje, rešavanje problema ili pamćenje više informacija. Tada prekid može da izbaci iz radne memorije deo onoga što smo upravo imali „u glavi“.

Posebno mogu da smetaju česti prekidi, jer mozak stalno mora da prebacuje pažnju sa jednog zadatka na drugi.

Zašto nas ponekad prekid potpuno izbaci iz ritma

Kod zahtevnih aktivnosti problem nije samo u tome što gubimo nekoliko sekundi. Posle prekida moramo ponovo da izgradimo mentalni kontekst zadatka.

Ako smo, na primer, pisali tekst i upravo pokušavali da povežemo nekoliko ideja, prekid može da nas natera da ponovo razmišljamo o prethodnim rečenicama i odnosima između njih. Zato subjektivni osećaj izgubljenog vremena može biti mnogo veći od samog trajanja prekida.

Kada prekid može biti koristan

Nije svaki prekid štetan. Kratka promena aktivnosti ponekad može da pomogne kada smo već mentalno umorni ili zaglavljeni u problemu. Razgovor, kratko ustajanje ili promena zadatka mogu omogućiti da se kasnije vratimo sa svežijom pažnjom.

Ključna razlika je u tome da li prekid sami biramo ili nam se događa neočekivano i često.