PRIVREMENE TEŠKOĆE
Dugotrajan stres može da oteža pamćenje tako što narušava pažnju, stvaranje novih sećanja i njihovo kasnije prisećanje.
Stres je prirodna reakcija organizma na izazove i opasnost. U kratkom roku može da nam pomogne da se usredsredimo i brže reagujemo. Međutim, kada napetost traje nedeljama ili mesecima, može da počne da utiče na pažnju, učenje i sposobnost prisećanja.
Zbog toga se tokom stresnih perioda ponekad teže setimo imena, zaboravljamo dogovore ili imamo osećaj da nam misli nisu dovoljno jasne.
Stres otežava stvaranje novih sećanja
Da bi se neko iskustvo sačuvalo u pamćenju, mozak najpre mora da mu posveti pažnju, a zatim da informacije obradi i poveže sa postojećim znanjem. Dugotrajan stres može da ometa svaki od ovih koraka.
Kada je osoba stalno zabrinuta, deo pažnje zauzimaju misli o problemima, mogućim neprijatnostima ili obavezama. Zbog toga se manje pažnje usmerava na ono što se trenutno događa. Informacija koju nismo dovoljno obradili teže će kasnije biti dostupna za prisećanje.
Uloga kortizola i hipokampusa
Tokom stresne reakcije organizam oslobađa hormone koji pomažu da se pripremimo za napor. Jedan od njih je kortizol. Njegovo kratkotrajno povećanje može da bude korisno, ali dugotrajna izloženost stresu može da naruši rad moždanih sistema uključenih u pamćenje.
Posebno je važan hipokampus, struktura mozga koja učestvuje u stvaranju i organizovanju novih sećanja. Dugotrajan stres može da promeni način na koji hipokampus komunicira sa drugim delovima mozga, pa učenje i prisećanje mogu postati manje efikasni.
To ne znači da stres automatski izaziva trajno oštećenje pamćenja. Njegov uticaj zavisi od intenziteta i trajanja napetosti, sna, opšteg zdravlja i drugih okolnosti.
Zašto se pod stresom teže prisećamo?
Stres ne utiče samo na stvaranje novih sećanja već i na njihovo pronalaženje. Kada smo uznemireni, pažnja se često sužava na ono što doživljavamo kao pretnju. U takvom stanju može biti teže da se setimo informacije koju inače dobro poznajemo.
Zato se nekome tokom važnog razgovora ili ispita može dogoditi da „blokira“, iako je prethodno naučio gradivo. Kada se napetost smanji, informacija se često ponovo pojavi. Ovakva teškoća u prisećanju nije isto što i gubitak samog sećanja.
San dodatno utiče na pamćenje
Dugotrajan stres često narušava san. Osoba može teže da zaspi, da se budi tokom noći ili da se ujutru oseća neodmoreno. To je važno jer mozak tokom sna učvršćuje i organizuje informacije prikupljene tokom dana.
Kada san nije dovoljno kvalitetan, pažnja i pamćenje mogu biti slabiji, što dodatno pojačava osećaj mentalne iscrpljenosti.
Kako podržati pamćenje tokom stresnog perioda?
Redovan san, kratke pauze, fizička aktivnost i tehnike opuštanja mogu pomoći u smanjenju opterećenja. Korisno je i zapisivati obaveze, razdvajati složene zadatke na manje korake i učiti u kraćim intervalima, uz ponavljanje.
Ako se problemi sa pamćenjem pogoršavaju, dugo traju ili ometaju svakodnevno funkcionisanje, važno je razgovarati sa zdravstvenim stručnjakom. Smetnje u pamćenju mogu imati različite uzroke, pa ih ne treba automatski pripisivati stresu.
Leave A Comment