NIJE OBAVEZNI SIMPTOM

Temperatura se ne javlja kod svake infekcije zato što zavisi od načina na koji imunski sistem reaguje, a ne samo od prisustva uzročnika.

Povišena telesna temperatura često se povezuje sa infekcijom, ali nije njen obavezan znak. Neke infekcije prolaze uz groznicu i malaksalost, dok se druge ispoljavaju samo bolom, kašljem, curenjem nosa ili drugim lokalnim simptomima.

temperatura infekcije

Razlog je u tome što temperatura nije direktna posledica prisustva mikroorganizama, već reakcija organizma na određene signale imunskog sistema.

Temperatura je deo imunskog odgovora

Kada virus, bakterija ili drugi uzročnik dospe u organizam, imunski sistem prepoznaje njegove karakteristične strukture. Određene imunske ćelije tada oslobađaju signalne molekule, među kojima su citokini, koji mogu da utiču na centar za regulaciju temperature u hipotalamusu.

Pod njihovim uticajem organizam privremeno podiže svoju „zadatu“ temperaturu. Telo tada može da počne da čuva toplotu i proizvodi je više nego obično, zbog čega se javljaju drhtavica i osećaj hladnoće, iako temperatura raste.

Ako infekcija ne pokrene dovoljno snažan signal za promenu telesne temperature, groznica se možda neće pojaviti.

Infekcije ne aktiviraju imunitet na isti način

Različiti uzročnici izazivaju različite vrste imunskog odgovora. Neki snažno podstiču oslobađanje molekula koji pokreću temperaturu, dok drugi izazivaju pretežno lokalnu reakciju.

Na primer, infekcija ograničena na sluzokožu nosa može da izazove kijanje, zapušenost i curenje nosa, bez značajnog porasta telesne temperature. S druge strane, neke infekcije koje zahvataju veći deo organizma mogu izazvati izraženiju groznicu.

Ni mesto infekcije nije jedini faktor. Važni su i vrsta uzročnika, njegova količina, način na koji se imunski sistem aktivira i individualne osobine organizma.

Uzrast i zdravstveno stanje imaju značaj

Temperaturna reakcija može da se razlikuje u zavisnosti od uzrasta i opšteg zdravstvenog stanja. Kod starijih osoba infekcija ponekad ne izazove uobičajeno izraženu temperaturu. Kod osoba sa oslabljenim imunitetom odgovor takođe može biti manje izražen, čak i kada je infekcija ozbiljna.

Na telesnu temperaturu mogu uticati i lekovi, uključujući one koji snižavaju temperaturu, kao i vreme merenja. Temperatura se prirodno menja tokom dana, pa jedno merenje ne mora da pokaže sve promene.

Odsustvo temperature ne znači da nema infekcije

Temperatura je samo jedan od mogućih znakova infekcije. Njeno odsustvo ne isključuje bolest, niti samo po sebi govori koliko je infekcija ozbiljna.

Zato je važno obratiti pažnju i na druge simptome: bol, otežano disanje, izraženu slabost, promene svesti, osip ili pogoršanje opšteg stanja. Posebno kod beba, starijih osoba i osoba sa hroničnim bolestima, infekcija može zahtevati procenu lekara i bez povišene temperature.