SARADNJA HORMONA I ORGANA
Organizam održava nivo šećera u krvi između obroka tako što smanjuje lučenje insulina, povećava delovanje glukagona i podstiče jetru da oslobađa ili proizvodi glukozu.
Nivo šećera u krvi ne zavisi samo od hrane koju unosimo. Čak i kada nekoliko sati ne jedemo, organizam nastavlja da održava koncentraciju glukoze u granicama koje omogućavaju mozgu, mišićima i drugim organima da normalno funkcionišu.
U tome učestvuju hormoni, jetra i složeni mehanizmi koji usklađuju stvaranje, oslobađanje i potrošnju energije.
Jetra održava dotok glukoze
Nakon obroka, deo glukoze iz hrane dospeva u krv, a višak se skladišti u obliku glikogena, naročito u jetri i mišićima. Kada prođe nekoliko sati od poslednjeg obroka i nivo šećera počne da opada, jetra dobija signal da je vreme da oslobodi deo sačuvanih zaliha.
Taj proces naziva se glikogenoliza. Jetra razgrađuje glikogen i oslobađa glukozu u krvotok, čime obezbeđuje neprekidan izvor energije između obroka.
Ako period bez hrane traje duže i zalihe glikogena se smanjuju, jetra može da proizvodi novu glukozu od drugih materija, poput laktata, glicerola i pojedinih aminokiselina. Ovaj proces naziva se glukoneogeneza.
Hormoni usklađuju nivo šećera
Najvažniju ulogu u regulaciji glukoze imaju insulin i glukagon, hormoni koje proizvodi pankreas.
Insulin se pojačano luči nakon obroka, kada nivo šećera u krvi raste. On pomaže ćelijama da preuzmu glukozu i podstiče njeno skladištenje, čime se koncentracija šećera smanjuje.
Između obroka, kada nivo glukoze počne da opada, lučenje insulina se smanjuje, dok se povećava lučenje glukagona. Ovaj hormon podstiče jetru da razgrađuje glikogen i stvara novu glukozu. Na taj način dva hormona deluju usklađeno i sprečavaju prevelike oscilacije šećera u krvi.
Šta se dešava tokom dužeg perioda bez hrane?
Kada duže ne unosimo hranu, organizam postepeno menja način na koji obezbeđuje energiju. U početku se više oslanja na zalihe glikogena, a zatim sve više koristi masti kao izvor energije.
Jetra tada proizvodi i ketonska tela, koja mogu da posluže kao dodatno gorivo, naročito za mozak tokom dužeg gladovanja. Ipak, stvaranje glukoze se nastavlja jer su pojedinim ćelijama i dalje potrebne određene količine ovog šećera.
Ova prilagođavanja omogućavaju organizmu da održava osnovne funkcije čak i kada između obroka prođe više vremena.
Ulogu imaju i drugi hormoni
Pored insulina i glukagona, na nivo glukoze utiču i adrenalin, kortizol i hormon rasta. Oni mogu da podstaknu oslobađanje ili stvaranje glukoze, posebno tokom fizičkog napora, stresa ili dužeg perioda bez hrane.
Zbog toga nivo šećera ne zavisi samo od toga kada smo poslednji put jeli. Na njega utiču i fizička aktivnost, kvalitet sna, zdravstveno stanje i hormonske promene.
Leave A Comment