MIHAJLO PUPIN, NAŠ VELIKAN

Mihajlo  Pupin (9. oktobar 1854 — 12. mart 1935) je bio  srpski naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija, počastan konzul Srbije u SAD. Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi…

 

Jednog dana, u mome prisustvu, pričala je moja majka učitelju da je, u snu, videla: kako je Sveti Sava položio svoje ruke na moju glavu i, obrnuvši se njoj, rekao joj: „Kćeri Pijada, uskoro će škola u Idvoru biti tesna za tvoga sina Mihajla. Kada to bude, pusti ga da pođe u svet gde može naći više duhovne hrane za dušu svoju, tako željnu znanja i nauke …“

Mihajlo Pupin Sa pašnjaka do naučenjaka

Mihajlo Pupin

Mihajlo Pupin

U martu 1874, u dvadesetoj godini života, doneo je odluku da prekine školovanje u Pragu zbog finansijskih teškoća i  ode u Ameriku.

Godinama je radio kao fizički radnik i pohađao večernju školu. Prijeman ispit na Kolumbija koledžu, u Njujorku, položio je 1879. gde je zbog pokazanog znanja oslobođen školarine, a izdržavao se radeći fizičke poslove i dodatnim časovima koje je držao đacima. U Berlinu je doktorirao fizičku hemiju 1889.

Od tad pa do 1929, bio je nastavnik fizičke matematike na Kolumbija univerzitetu, u Njujorku, a tokom naučne karijere, patentirao je više desetina pronalazaka.

Za autobiografsko delo „S pašnjaka do naučenjaka„, objavljeno 1923, dobio je Pulicerovu nagradu.

„S pašnjaka do naučenjaka“ se u Americi izučava kao obavezna lektira!…

Mihajlo Pupin je bio član više naučnih asocijacija širom sveta – Francuske akademije nauka, Srpske kraljevske akademije, predsednik Njujorške akademije nauka…

Mihajlo Pupin je počastan doktor 18 Univerziteta širom sveta…

Bravo, Mišo, srpski sine!…

 

Izvor: kuliranje

Priredio: V. V. M.
oOOo