Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Ekonomija

Treba li nam Hidroelektrana od 2 GW bez dinara kredita?

 

ZAJAM ZA HIDROELEKTRANU

Izgraditi industrijski objekat vredan nekoliko milijardi evra u balkanskim ili drugim zaduženim zemljama, zemljama pod sankcijama, sa rokom gradnje 10 do 15 godina – ali bez inostranih kredita

 

Predmet

Šta graditi u inflaciji, kada se ne može graditi? Kako održati “Čistu“ ekomnomiju?

To su pitanja za danas i za budućnost. U Srbiji ,Grčkoj se “gleda” na sve strane da bi se pronašao neki siguran put kojim bi krenule privrede u regionu.

Obrazloženje

Izlaz postoji. Početak ovog puta je loša ekonomija, inflacija, dugovi. Prednost inflacije je njen paradoks – stvaranje uslova za otrežnjenje i planski, dugoročan razvoj privrede i društva u najbitnijim sektorima ne trošeći sredstva i vreme na sve i švašta.

Treba li nam Hidroelektrana od 2 GW bez dinara kredita
Hidroelektrana

Mnogi projekti se najrentabilnije grade za vreme inflacije. Ima načina da njihovi proizvodi ne uđu u zavisnost od novca kao sredstva plaćanja i tako postanu imuni na kretanja svetskih bankarskih špekulacija. Gledano iz ugla ekonomije i bankarstva svetski moćnici – bankari mogu da utiču na dinar, rublju, drahmu.. i njihov pad vrednosti u odnosu na dolar, evro … ovome se odupiru proizvodi posebne vrednosti i njih ne treba na silu “gurati“ u bankarske tokove. To su proizvodi koji ne menjaju svoju upotrebnu vrednost. Oni uvek stvaraju dobitak. Postrojenja koja proizvode robu posebne vrednosti su takođe roba iste vrednosti. Ti proizvodi su temelji života i njihova stabilnost je svima poznata.. Okrenimo se njima.

Na jedan kwh stvorene električne energije ne može niko da utiče, ni Amerika, ni Nemačka, ni Kina, ni Rusija. Stabilnost se ogleda u njenoj upotrebi. Sa 1 kwh se može peglati veš 1h, može se kuvati ručak 1h, kućni bojler 0,5h, može raditi pumpa za vodu 1h i td. Ovaj učinak jednog kw je isti i posle 10, 50 ili 100 godina. Jednom odrađen, kupljen kw vredeće večito 1 kw. Svaka porodica mora od svoje mesečne plate izdvojiti deo za plaćanje električne energije.

Energija je osnov života, prirodna i Božija volja. Danas, sa gledišta ekologije i masovne primene, čiji su iznosi GW, električna energija iz hidroelektrana čini najkvalitetniji vid energije. Hidroelektrani nije potrebna čista voda da bi radila ali će pri tome proizvoditi čistu energiju. Greška je kada se generalno razmišlja o električnoj energiji kao čistoj energiji. Dobijena električna energija iz termoelektrana, nuklearnih elektrana je prljava energija. Vek trajanja hidroelektrana je 150-200 godina (hidroelektrana na reci Đetinja kod Uzica od 1900 godine do danas radi).

Današnja elektromreža omogućava da se električna energija proizvede na jednom mestu a koristi bilo gde. Elektro mreža je po širini i svojoj povezanosti između država daleko ispred naftovoda, gasovoda. Zajedničkim novčanim sredstvima nekoliko država može izgraditi prvu hidroelektranu snage 2 GW (Đerdap 3 – tehniči projekat urađen) ili nekoliko manjih – za početak!

Države bivše Jugoslavije, Grčka, Bugarska, Rumunija, Mađarska, Rusija, koje se ne mogu više zaduživati na“Zapadu“, u prilici su da zajednički grade. Nakon završetka gradnje koristiće električnu energiju.

Graditi je u zemlji sa najpovoljnijim hidropotencijalom. Akcija gradnje može početi odmah. Ekonomisti, menadžeri, Vlada, su ti koji organizuju ovu izgradnju. Na njima je da je sprovedu, definišu okvire i puteve. Država je ta koja mora organizovati, zakonski regulisati sve pretpostavke koje ću dalje pomenuti.

Ko gradi? Ko plaća?

Ko god da gradi ove važne energetske objekte (bogati privatnici, Elektroprivreda….) cena izgradnje se pokriva sa prodajnom cenom proizvoda. Ceh plaćaju kupci – potrošači. Više cene imaju i proizvodi iz obnovljivih izvora energije. I to nas čeka! Pogledaj link: http://www.gradimo.hr/clanak/kako-do-svoje-elektrane/24273 . Zašto bi potrošači ulazili u ovo „Vrzino kolo“? Kako maksimalno izbeći da robu, nama potrebnu, proizvodi neko drugi? Mi im posle plaćamo koliko oni odrede. Pozadina poskupljenja su najčešće pomenute bankarske ili trgovačke igre a ne prirodna nestašica neke robe.Ima načina da se ovo izbegne.

Potrošači mogu gradili postrojenja za proizvodnju električne energije svojim novcem. Na šalteru Elektrodistribucije potrošač kupi 70 kw struje (2,33 kw dnevno), po dnevnom kursu evra.

Mesečno to košta 7 evra = 854 dinara (dnevno 28.5 dinara). U njegov pretplatnički listić se upisuje 70 kw – kupljeno. Iznos novca može ili ne mora da se upisuje u evidenciju – nije bitan (na dalje, novac nema svoje dejstvo na naše poslove). Broj kw električne energije ostaje nepromenljiva veličina – nema provizije. Kupac će imati stalni pregled uplaćenih kw. Šalter u Elektrodistribuciji je samo fizičko mesto uplate. Uplaćeni novac se stavlja na račun izvođača radova (Gde? Rešiće Vlada definisanjem vlasnika, izvođača i td). Uplaćuje se narednih 10 do 15 godina (180 meseci), dok traje izgradnja hidroelektrane. Kada bude završena, kupac električnu energiju počinje da troši.

Kako iskupiti 2.5 milijarde evra bez evropskih kredita i drugih zelenaša za izgradnju pomenute 2 GW elektrane? Odgovor postoji.

Kalkulacija

Po opisanoj metodologiji uplate 70 kw mesečno po jednom pretplatniku, koja košta 7 evra mesečno i uplati od 180 meseci, imamo sledeća stanja na celom prostoru Balkana:

Broj kućnih brojila u Srbili B=3 000 000 (najverovatniji broj kupaca je 700 000 u Srbiji,a verujem u susednim državama)

Ukupan broj kupaca K=2 800 000=4 x 700 000 (Srbija+tri susedne zemmlje) x 700 000 br. pretplatnika

Raspoloživi novac N= 2 800 000 x 7 evra x 180 meseci = 3 528 000 000 evra = 3,528 milijardi evra. Sasvim pristojno!

Mesečni raspoloživ novac M=19 600 000 evra. Sasvim pristojno!

Vreme i način korišćenja

Kada se hidroelektrana završi i počne da proizvodi tog trenutka je na raspolaganju električna energija svim potrošačima-kupcima. Kilovate će trošiti po sopstvenoj želji u narednim godinama, dajući svoj novac, radi svog interesa, pomogli su izgradnji hidroelektrane.

Detaljnije o ovoj temi možete videti na https://gradiuinflaciji.wordpress.com/

 

maš.inž. Mladen Popović

e-mail mladenpopo@open.telekom.rs

5 komentara

Ostavite komentar

Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter