Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura Ostalo

Nedelja – David Albahari

Đorđe Popović

Nedelja – David Albahari

Prirodan nastavak posta „Gde je beli čovek pogrešio“ i veliki broj komentara na taj tekst (mada su neki od njih  promasili temu 😉 )  podstakao me da objavim i ovaj članak. Tema je ista, a zaključci slični. I nije slučajno što ga objavljujem u subotu.

 

NedeljaKrajnje je vreme da vratimo nedelju. Ako to uskoro ne učinimonikada je više nećemo videti.

Šta se desilo s nedeljom? Juče sam je celog dana tražio i nigde nisam mogao da je nađem. Nekad je, sećam se, svaka nedelja bila praznik, oblačila se bela košulja i prale se uši i vrat. Nedeljom se išlo na porodične ručkove posle kojih su svi dremali, razbacani po stanu kao nasukani kitovi, i tek bi nas miris crne kafe budio iz te omamljenosti. Ustajali smo polako, pažljivo, ništa nije smelo da bude brzo i naglo. Nedelja je bila dan sporosti, dan lenjosti, dan koji se provodio tako kao da mu ništa nije prethodilo ili kao da se ništa neće desiti posle njega.

„Nedelja – dan bez budućnosti“, napisao je u jednoj svojoj pesmi Raša Livada. Ne znam na šta je on mislio kada je napisao taj stih, ali to je za mene najlepši opis nedelje. One druge nedelje, kakva je nekada bila, a ne kakva je sada i kakva je bila kada sam juče izašao iz kuće.

Nekada nedeljom nisu radile radnje. U stvari, do deset se u nekim prodavnicama mogao kupiti hleb, mleko i pogačice, a bili su, takođe do deset, otvoreni i kiosci za prodaju štampe. Sve ostalo je bilo zatvoreno i uživalo u nedeljnom miru.
Na pijacu se išlo subotom. To je bio pravi dan za kupovinu paprika, lubenica i kajmaka. Nedeljom se odlazilo na pijacu samo u slučaju da vas je nešto sprečilo u subotu. Uostalom, nedeljna ponuda na pijaci je pružala bledu sliku u poređenju sa subotnjim obiljem.

Nedelja je bila dan za izlet. Penjali smo se na Avalu kao da osvajamo Mont Everest, a onda smo trčali nizbrdo sve dok se ne bismo umorili. Tada bismo izvadili kifle namazane buterom, tvrdo kuvana jaja, kriške „Zdenka“ sira i crvene jabuke.

Nedeljom je podnevni mir u dvorištu duže trajao. Nismo igrali fudbal, nismo udaraliloptom u zid. Ćutali smo čak i dok smo igrali klikere. Tek kasnije popodne, kada se suton već prikradao preko neba, počinjali smo da govorimo glasnije i slobodnije, mada ni tada nisu naši glasovi odjekivali kao tokom drugih dana.

Nedelja je bila spor dan. Dan obnove. Dan kada su u celom gradu u podne složno zveckale kašike za supu, kada su ulice bile puste, a vozila gradskog saobraćaja prazna.

„Nedelja – dan bez budućnosti.“ Dan u kojem se zaboravljala prošlost i nije se mislilo na budućnost. Prošlost je bila užurbana subota, koju je trebalo što pre smetnuti sa uma; budućnost je dolazila sa ponedeljkom, strašnim danom, koji je predstavljao početak nove jednolične radne nedelje.
Nedelja je bila kao rajska bašta, dan između stvarnosti i snova. Dan u kojem je sve moglo da počne, a ništa nije moralo da se završi. Čardak ni na nebu ni na zemlji.

Međutim, kada sam juče izašao napolje, pomislio sam da je četvrtak, ili petak, ili bilo koji dan. Samo ne nedelja. Naime, sve radnje su bile otvorene: piljarnica, bakalnica, čak i apoteka.

Jedino banka nije radila. Međutim, to i ne očekujem od banke, jer banke svugde rade manje od svih drugih. Ako i banke počnu da rade nedeljom, biće to znak da uskoro dolazi propast sveta. (Nek propadne, nije šteta…)

Onda sam počeo da tražim nedelju. Zavirivao sam u razne zgrade, prošetao sam pored reke, pitao sam ljude koji su čekali na autobuskoj stanici, zatim mladiće i devojke sa slušalicama na ušima, ali niko nije znao da mi odgovori. Slegali su ramenima i gledali me pogledima koji su pokazivali da ne razumeju šta ih pitam, kao da je nedelja zaboravljen i mrtav jezik, razumljiv samo nekim lingvistima i arheolozima.

Lepa je nekad bila nedelja. Ujutru se duže spavalo, kasnije se doručkovalo i svako je smeo da odugovlači koliko god želi.
Nedeljom se išlo na fudbalske utakmice, zatim u šetnje pored reke, a onda, pred kraj dana, naručivale su se palačinke sa čokoladom i orasima. Veče se šunjalo preko neba, ali niko na to nije obraćao pažnju jer smo znali da je nedelja dan drugačiji od svih dana i da se, u stvari, nikada ne završava.

Ali onda se nešto desilo i nedelja je nestala. Ma šta mi radili, ma koliko pokušavali, ne uspevamo da je nađemo. Sakrila se negde, uvređena i zastrašena od mogućnosti da je neko natera da promeni ime. Naime, ako naziv nedelja potiče od reči „ne delati“, a svi se tog dana ponašaju kao da je u pitanju bilo koji dan i ne prestaju sa svojim delatnostima, onda nedelja nije nedelja i s pravom je pobegla. Otišla je negde gde se još uvek poštuje jednostavan nauk: šest dana radi, a sedmog se odmaraj, čitaj knjige, piši pesme, otiđi u prirodu, budi nešto drugo, nešto različito od onoga što si ostalih šest dana. Budi drugačiji tog dana da bi ostalih dana bio uvek isti. Uspori ritam. Nađi neku sporu pesmu i slušaj je celog dana. Uživaj u sporosti. Kaži: „Spor sam, priznajem, ali kada bih bio brži, ne bih znao da postojim.“

Da, krajnje je vreme da vratimo nedelju. Ako to uskoro ne učinimo, nikada je više nećemo videti. A život bez nedelje, odnosno, život bez dana odmora nije više život, već sumorni ringišpil koji se zaustavlja samo jednom – onda kada je kasno za sve.

David Albahari

4 komentara

  • Znači komentar moramo dati danas, sutra je već nedelja, pa se ni to ne radi 🙂

    Jeste, nedelja je negde nestala. Razlog tome je nestanak subote, dana koji je bio negde izmedju nedelje i radnog dana. Danas je subota ozbiljan radni dan. To jest, da budem precizniji, imaš 5 radnih dana za firmu, ponekad i 5+1, a subotu svakako moraš da provedeš radno za svoje i porodične potrebe. Pa kako to rade i svi ostali tog dana, ne stigneš sve da obaviš, pa prebaciš u nedelju.

  • Cudno da jedan Jevrejin toliko potencira nedelju….Nezelim da budem nepristojan ali neznam sta bi Gospodine Albahari rekli vasi preci. Avram,Mojsije ,Ilija i ostali proroci i vasi preci.
    Koliko se ja secam cetvrta zapovest glasi
    SECAJ SE DANA OD ODMORA DA GA SVETKUJES; SEST DANA RADI I SVRSI SVE POSLOVE SVOJE A SEDMI JE DAN ( SABBAT- SUBOTA ) ODMOR GOSPODU BOGU TVOJEMU TADA NEMOJ RADITI NI JEDNOGA POSLA NI TI NI SIN TVOJ NI KCI TVOJA NI SLUGA TVOJ NI SLUSKINJA TVOJA NI ZIVINCE TVOJE NI STRANAC KOJI JE MEDJU VRATIMA TVOJIM JER JE ZA SEST DANA STVORIO GOSPOD NEBO I ZEMLJU MORE I STO JE GOD U NJIMA A U SEDMI DAN (SABBAT -SUBOTA ) POCINU ZATO JE BLAGOSLOVIO GOSPOD DAN OD ODMORA (SABBAT-SUBOTU ) I POSVETIO GA:
    Mislim da nikakav komentar vise nije potreban

    P.S Tekst se nalazi u Bibliji u starom zavetu u Drugoj Mojsijevoj 20 glavi od 8 do 11 stiha

  • Ne bih se baš složio da je ovaj tekst prirodni nastavak posta „Gde je beli čovek pogrešio“, jer je u njemu (prvom postu) na vrlo jednostavan način saopštena istina koja je promenila svet, odnosno shvatanje ljudi i način života. Deo toga je sadržan i u komentarima, kao uzrok tih korenitih promena.
    Tekst o nedelji je, bez upuštanja u moguće religiozne kontekste, samo nostalgičan tekst o jednoj strani života u prošlosti, koju sigurno ne dele medicinski radnici, policajci, vatrogasci, vozači gradskog prevoza i mnogi drugi, i to je posledica (a ne uzrok) vremena i načina života koji smo živeli.

  • Delim Albaharijev optimizam i znam da je moguće „vratiti nedelju“. Pokušajte, ja sam uspela, sledeći „jednostavan nauk“ (od koga sam, zbog sopstvene površnosti i omamljenosti, nekoliko godina bila odstupila).

    @ Cvetanović Vladimir

    A, Vi utakmice gledate subotom iako se održavaju nedeljom? 🙂 Šalim se, D.A. je samo opisao nedelje koje je proživeo u Beogradu a ne u Izraelu.

Ostavite komentar