Branko Miljković

 

Uzalud je budim

 

 

Uzalud je budim Branislav Miljković najlepša ljubavna pesma fotografija Philippe PacheBudim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama

zbog neba razapetog između prstiju

budim je zbog reči koje peku grlo

volim je ušima

treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi

budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde

zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom

zbog anonimnih reči trgova

budim je zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova

budim je zbog ove naše planete koja će možda

biti mina u raskrvavljenom nebu

zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između dve bitke

kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice

nego aerodrom

moja ljubav puna drugih je deo zore

budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih

budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati

pticu zauvek sletelu

sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema

ta žena sa rukama deteta koju volim

to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim

uzalud uzalud uzalud

uzalud je budim

jer će se probuditi drukčija i nova

uzalud je budim

jer njena usta neće moći da joj kažu

uzalud je budim

ti znaš da voda protiče ali ne kaže ništa

uzalud je budim

treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pesku

ako nije tako odsecite mi ruke

i pretvorite me u kamen.

. . .