Žak Prever

.

Barbara

Kiša je lila nad Brestom onog dana

A ti si išla nasmejana

Srećna mokra razdragana

Po kiši

Seti se Barabara

Nad Brestom lila je kiša neprestana

Sreo sam te u Sijamskoj ulici

osmehnula si se

I ja ti osmeh uzvratio

Seti se Barbara

Ti koju nisam poznavao

Ti koja me nisi poznavala

Seti se

Ipak se seti onog dana

ne zaboravi

Jedan čovek je stajao na kapiji

I pozvao te po imenu

Barbara

I ti si k njemu po kiši potrčala’

Mokra srećna razdragana

U zagrljaj si mu pala

seti se toga Barbara

ne ljuti se što ti govorim Ti

Ja govorim Ti svima koje volim

I kad sam ih samo jednom sreo

Ti govorim svima što se vole

I kad sam ih prvi put video

Seti se Barbara

Ne zaboravi

Onu mudru srećnu kišu

Na tvome srećnome licu

I nad onim srećnim gradom

tu kišu nad vodom

Nad Uesanskim brodom

I nad Arsenalom

O Barbara

Rat je velika svinjarija

Šta se s tobom dogodilo

Kad je ovo kišno nebo

Oganj krv i čelik bio

A onaj što te je

Grlio ljubavno

Je li živ nestao ili mrtav odavno

O Barabara

Nad Brestom kiša neprestano lije

Kao što je nekad lila

Sve je razoreno ništa nije kao pre

Strašna kiša sve je u crno zavila

nema čak ni bure

Gvozdene krvave

već oblaci jure

Da ko psine svisnu

S kišom iznad Bresta

Istrunu nestanu

u morskom bezdanu

Daleko od Bresta

Koji i sam nesta.

. . .