al je ovo tmurna poezija,koja otkriva ranjenog pesnika koji voli svoj kraj ali oseca nemoc….
poezija je reflekcija poeta, a ja bih samo napomenuo opste poznatu cinjenicu – svakodnevicu svako vidi i oseca a umetnici osecaju dublje i dalje, tako da nas oni vode kroz nevoljna teska vremana kao svetionici kroz oluju. (tako bi bar trebalo – to je bila istoriska uloga umetnika, koju su kao i sve ostalo „materijalisti“ izokrenuli, prikazujuci ruzno lepim- lose dobrim…)
Helmsko poluostrvo ili zadnjih 200-tinjak godina poznato kao Balkan je veoma lepo mesto sa specijalnom istorijom, energijom…. i nekome je kao npr Bizmarku to bilo prljavo smrdljivo mesto, nekome kao npr mojoj milenkosti, Tesli i mnogim drugima je to najlepsi predeo na kugli zemaljskoj – u cemu je razlika, pitace neko. Kao odgovor ponudit cu pricu koju mi je otac cesto spominjao „leteli iznad livade dva drugara, i tako lete, gledaju i pricaju jedan je svuda vidio lepotu, mirise i cvece a drugi trulez, smrad i izmet. Oboje su bili u pravu jer sve je to bila livada, a videli su drugacije jer su drugacije i gledali – bili su to pcela i muva. Tako je i u zivotu „sine“ moj, samo mi sami biramo da li cemo biti pcela ili muva.

Bili su neki tmurni trenuci,malo u kolektivnom malo u licnom smislu i zato Elegija:-).Balkan je pomalo elegican,tragican mada ima i poneka iskra radosti.Sve zavisi od ugla posmatranja od mnogo cega.