Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

Sremuš ili Divlji luk – Allium Ursinum L.

Zadnjih godina sremuš ili divlji luk je dobio mitska lekovita svojstva

 

 

Sremuš ili Divlji luk – Allium Ursinum L. - lekovito delovanjeZadnjih godina vlada uverenje da je Sremuš ili Divlji luk Allium Ursinum L. svemoguća i moćna lekovita biljka koja leči neizlečivo. Pojavio se čitav niz proizvoda, tinktura, sirupa i kapsula sa divljim belim lukom kao aktivnom materijom. Ti preparati obećavaju fantastične rezultate i imaju vrlo hrabre zdravstvene tvrdnje.

Sremuš jeste korisna i dragocena lekovita biljka, ali je po sastavu i dejstvu slična belom luku. Zapravo, u mnogim slučajevima beli luk ima jače dejstvo od sremuša. I još jedna stvar, sremuš se mora upotrebljavati i pripremati u svežem stanju da bi njegova lekovita svojstva delovala jer stajanjem i sušenjem brzo gubi lekovita svojstva. Preporučujemo ga kao salatu, odnosno dodatak u mešavini salata jer je jakog ukusa da bi ga samostalno jeli.

Sinonimi: Allium latifolium Gilib. — Allium nemorale Salisb. — Ophioscorodon ursinum Wallr.

Narodni nazivi: sremuš – čremuš — divji luk — medvjeđi luk — medveđi česen — divlji luk — luk crimoš — medveđi luk — pasji luk — pasji češanj

Divlji luk – Sremuš

Opis biljke: divlji beli luk ili sremuš je trajna biljka, visoka 20 do 25 cm s duguljastom podzemnom stabljikom, obavijenom belom i prozirnom kožicom, iz koje izbijaju duguljasti i pljosnati listovi. Stabljika je uspravna, nešto uglasta i bez listova i na njoj se razvijaju u glavičastim cvatovima mnogobrojni beli cvetovi zvezdasta oblika. Kako se kod divljeg luka nikada ne razvijaju mlade lukovice, to se njegovo razmnožavanje vrši samo putem semena koje je crne boje i kojeg najvećim dijelom raznose mravi.

 

Miris i ukus: divlji beli luk ili sremuš može prepoznati po jakom mirisu na beli luk još pre nego se zapazi u šumi. Ukus je sličan belom luku samo je jači i više grize.

Vreme branja – cvetanja sremuša: april, maj – jun.

Stanište: nalazi se često u velikom mnoštvu na humusom bogatom, dubokom i vlažnom zemljištu u senovitim bjelogoričnim šumama, te kraj reka i potoka i u dubokim vlažnim jarcima.

Lekoviti delovi biljke: sabire se podzemna stabljika – lukovica (Bulbus Allii ursini), a i čitava biljka. Za sabiranje sveže biljke najbolje je vreme maj i april, a lukovica se sabire leti i s jeseni. Biljka se ne sme sušiti jer sušenjem postaje nedelotvorna. I lukovice se brzo sasuše, naročito u suvim podrumima i postaju neugledne.

Lekovite i delotvorne materije: divlji luk – sremuš sadrži obilno eterično ulje u kojem je glavni sastavni deo vinilsulfid, a osim toga vinilpolisulfid i tragovi merkaptana. Od ostalih lekovitih i delotvornih stvari sadrži i vredne mineralne soli, sluz, šećer.

Lekovito delovanje: divlji luk ili sremuš je bio poznat već i starim Rimljanima koji su mu, kao i danas neki narodni lekari, dali prednost pred belim lukom. Divlji luk ili sremuš se ocenjuje kao delotvorniji ali i kao nedovoljno iskorišten prirodni produkt.

Divlji luk –sremuš je vrlo dobar lek kod otvrdnuća kapilara (arterioskleroza), naročito ako je ovapnjenje već napredovalo. Divlji luk – Sremuš se dosta preporučuje kod povišenog krvnog pritiska, kod crevnog nametnika Oxyuris vermicularis kao i u bolestima jetre, a i odlično je sredstvo za čišćenje želuca i creva. Poznati biljar Kunzle pisao je sledeće o divljem luku: „Ni jedna biljka na Zemlji nije tako delotvorna za čišćenje želuca, creva i krvi kao divlji luk – sremuš. Večno bolešljivi ljudi s lišajevima, gnojnim čirevima, osipima, nadalje skrofulozni i bledunjavi, trebalo bi da sremuš – divlji luk cene kao zlato. Mladi ljudi cvetali bi kao ruže i razvijali se kao jele na suncu.“

Primena divljeg luka – sremuša jednaka je kao i kod belog luka.

Primena u narodnoj medicini: svi navedeni načini lečenja potiču iz narodne medicine, jer u narodnoj medicini divlji luk – sremuš uživa najviši ugled. Uz to se još divlji luk – sremuš preporučuje za ispiranje kod belog pranja, za čišćenje rana, pri čemu treba sveži sok ukapati na teško zaceljive rane i, konačno, kao lek za pluća. Kod prekomerne sluzi u plućima starijih ljudi, gde već ni jedan lek ne djeluje, tvrda se sluz putem soka divljeg luka – sremuša rastvara i dovodi do iskašljavanja.

Osobe osetljive na želudac trebaju lukovicu divljeg luka – sremuša razrezati i staviti da se natapa kroz 2-3 sata u toplo mleko i nakon toga takovo mleko polako piti.

www.prirodanadar.rs               www.prirodanadar.com          www.natureasthegift.com

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: