Neo Šamanke ili Nove paganke
Ko su zapravo Neo Šamanke, tip savremenih urbanih žena koja nisu svesne da su paganke i šta to znači
Rekoh, drage su mi Neo Šamanke, i stalno smo se tokom druženja oslovljavali kao Kosmos sestra i Kosmos brat, u skladu sa nju ejdž idejama da smo svi deca kosmosa i da se treptaj krila jednog leptira negde u svetu oseća i u čitavom kosmosu.
Da ne bude zabune, odavno nisam sklon nju ejdž teorijama i novovekovnim besmislicama ali me to ne sprečava da volim svoje neo paganke.
Ko su Neo Šamanke
Radi se mahom o intelektualkama ili slobodoumnim ženama iz urbanih sredina. Završile su fakultete ili više škole, imaju porodicu ili su razvedene, naporno rade i ambiciozne su na poslu, pa zbog intezivnog naprezanja i stresa zato traže potpun i isključiv odmor u dubokoj prirodi. Vole prirodu i sve što ide sa njom, čak često osim što obožavaju prirodu daju joj i oboženje smatrajući Majku Prirodu suštinom života, te ih stoga i nazivam Neo Šamankama. One su ubedjene da sva rešenja njihovih života leže u nikad postignutoj harmoniji četiri elementa Prirode: vatre, vode, zemlje i vazduha, sa njima samima.
Zato se trude da štite prirodu i čuvaju je, a često su zbog toga i vegetarijanke, ne jedu meso jer ne žele da ubijaju životinje. U tome naravno često i preteruju, pa osim što grle drvo u šumi harmonizujući medjusobno energiju sa prirodom, neretko jako pate kada vide spaljenu šumu ili otpatke po rekama.
I jako im je bitno da spasavaju ugrožene vrste životinja svuda po svetu, kao što su tigrovi, majmuni, kitovi …
Često zbog tih ekoloških sklonosti Neo Šamanke postaju okrenute više životinjama nego ljudima, jer životinje ne mogu da ih iznevere kao što to čine ljudi. Priroda je nevina i životinje su nevine, dok su ljudi sve ostalo, pa njihove emocije idu onome što je čisto.
Neo Šamanke su vrlo radoznale i otvorene da saznaju za sve lake i čudesne teorije i terapije koje će im odmah čudom promeniti život, pa su sklone da eksperimentišu sa hranom i alternativnim lekovima. Često ćete ih videti kako u kući spremaju posnu ili makrobiotičku hranu, često jedu sirovu i nepreradjenu hranu, i ako ne nadju srodnu mušku dušu zbog toga žive mahom same, jer ko će trpeti tolike količine niskokalorične i nezačinjene hrane u životu. No, one ne odustaju od svojih prirodnjačkih vizija.
Kada se Neo Šamanke kojim slučajem razbole, one uvek imaju spremno nekoliko što polusopstvenih što polutudjih teorija o tome kako da se leče, mahom sirovim sokovima, prirodnim preparatima i dubljenjem na glavi. Skoro većina Neo Šamanki ima u svojoj bogatoj biografiji neki kurs iz joge, reikija ili boravak u indijskom ašramu, mahom u Grčkoj, ako ne mogu da stignu do Indije. Zato je kod njih bolest uvek kockanje sa srećom i životom, jer ili će da je bolest slomi ili će ona da slomi bolest svojom životnom silom.
Neo Šamanke puno čitaju i prate sve svetske i aktuelne hitove i teorije o zdravoj ishrani, pozitivnom mišljenju i lečenju prirodnim metodama. Ubedjene su u istinitost vizija Paola Kuelja i sličnih instant prosvetitelja, pa se nose stalno idejama kako da promene život iz korena. I to i čine, stalno se kotrljaju i istražuju nove horizonte i nove istine, zbog čega su stalno ushićene, jer se uvek pojavljuje nešto novo a one osećaju da se sa svakim novim znanjem ispunjavaju novom nadom i da spiralno napreduju. Niko im nije objasnio da je istina jedna, stara i večna, a da su sve nove istine samo potvrda lažnosti prethodnih, ali to je već druga priča.
U želji da promene život na bolje stalno im nešto fundamentalno smeta, najčešće tradicionalno usmereno društvo, primitivci, zastarelost i uglavnom muž koji ne razume nastanak novog sveta. Zato su Neo Šamanke stalno suštinski same jer ih malo ko razume, čak i kada su u braku, pa se najbolje osećaju kada sa drugaricama istomišljenicama odu vikendom na kurs joge, lečenja kristalima, tečaj feng šuia ili kurs zdravog kuvanja.
Uredno prate astrologiju po magazinima i svaka od njih ima svog vidovnjaka kod koga ide u ključnim trenutcima života, da se posavetuje šta da radi. Ponekad odrade i po neki mali okultni ritual, čisto da sebi malo pomognu u nekim životnim situacijama. Redovno se kite amajlijama, a posebno obošavaju neke egzotične i nerazumljive talismane za koje veruju da poseduju magičnu moć. A nije im strano ni da idu na psiho dramu i psiho terapiju mada bi tamo najradije poslali svog partnera, jer je na nižem stupnju razumevanja od njihove kosmičke svesti.
Posećuju one i manastire i crkve, jer u njima osećaju mir koji im toliko treba u ovom haotičnom svetu otudjenom od prirode. Neo Šamanke iskreno veruju da veruju u Boga, mada ne znaju šta je to u stvari, ali Boga doživljavaju kao nešto bezimeno i nedefinisano što je stvorilo prirodu i izvire iz same prirode.
Pošto su Neo Šamanke sinkretičarke, skupljaju od svega po malo što im se dopada, i uglavnom puno znaju sve o svemu ali sasvim površno, bez dubljeg znanja. I poznanja duhovne materije, jer njihovo znanje se bazira na znanjima iz popularnih knjiga, Sensa magazina i sličnih ženskih magazina za brz uspeh u životu. Zato se ne malo iznenade kada im se kaže da su u stvari paganke, to jest nove paganke. Neo Šamanke misle da time što veruju u Boga, i što nose krstić oko vrata i ponekad odu u Crkvu, kao i time što se nazivaju pravoslavkama, a uz to imaju i ikonu u kući, misle da je to sasvim dovoljno i ispravno u hrišćanskom smislu. Jer, to im je dug prema tradiciji a njihov nov život zahteva i moderne i nove koncepte, ne retro pogled na život. Čak se i uvrede kada im se skrene pažnju da to što one rade i u šta veruju nije Bogougodno. Jer, šta mi sa strane znamo kada nismo isprobali čitav niz magičnih stvari koje čine njihov život.
Neo Šamanke su tolerantne, zabavne, otvorene i sa njima o svemu možete da pričate. Pogotovo ako im dajete neke ideje kako da unaprede sopstvene živote. Znaju ponekad da padnu u melanholiju ili depresiju, ali se sa nekim novim alternativnim tretmanom brzo vade iz duhovne apatije, dok jednog trenutka potpuno ne pregore, što se inače većini njih dešava nakon dužeg vremena, jer je teško izneti toliki stepen duševnog angažovanja i stresa sa kojim se one suočavaju u menjanju sveta.
Jer, da se razumemo suština filozofije života Neo Šamanke nije duhovna vertikala već materijalna horizontala. Ma koliko se ona ne slagala sa ovom konstatacijom, one su posvećene stvarima na Zemlji a ne stvarima na Nebu. Duhovna vertikala i duševno centriranje zahteva od osobe da ima temelj i uporište u veri i duhovnom znanju, da živi svoju veru uz trpljenje i krotkost spram neprilika, dok kod Neo Šamanke je suština da se život oko tebe menja i udesi tako da bude raj na zemlji, da sunce lepo sija, da voda bistro žubori, da zemlja daje plodove a vetar miluje mirnoćom, da se bude zdrav i dugovečan, da su svi lepi, nasmejani i dobri, i da u svetu vlada mir, a da svako radi šta hoće i šta mu se poželi. Da ljubav i harmonija caruju, onako kako ona to zamišlja.
Iz tog utopističkog poimanja sveta Neo Šamanka ili sve ili ništa ne pokušava u životu. Ide iz kulta u kult i pokušava magijski da utiče na svoje okruženje, na ljude i prirodu, pa bilo kojim metodima koji obećavaju. Ili pak živi pasivno ali u tvrdoglavom ubedjenju da je u svemu u pravu i da je sve onako kako ona oseća, a ne kako je pisano u svtim knjigama. Zato je paganizam prirodno središte za Neo Šamanke, jer paganizam pruža sijaset ideja, idola i verovanja kako život treba i može da izgleda, počev od preuzimanja uloge veštice, alternativnog reiki iscelitelja ili seksi poslovne žene iz Njujorka. I ona povodeći se modnim trendovima sa lakoćom se ubedjuje da je sve to lako, prihvatljivo i normalno, jer ona nema nikakve definisane okvire u svom duhu i poimanju sveta. Njen duhovni okvir su trendovske misterije i duhovni koncepti koji su u modi. A to je mahom lako štivo i ne zahteva krute okvire, te ta liberalna kvazi duhovnost privlači naše a i nove neo paganke da se igraju života.
Volim svoje Neo Šamanke, bez obzira što su nove paganke i što žive nasuprot hrišćanstvu. I molim se za njih Gospodu Bogu da im se duhovne oči i duhovno srce otvori da vide svet kakav jeste.
I da odrastu.
Zadovoljan muž je sit muž. Ništa lakše. Tada mogu sve postići. Pa ako još k tomu dobro kuhate ( Bogu hvala od jajeta na oko, postala sam kuharica) možete i više.
Ne bih se čudila da gladni muž pronađe novu ženu koja kuha. I koja ga čini sitim i zadovoljnim. Znate što, ovo je rekao mooj muž meni: Točno se vidi koji si ručak skuhala s ljubavlju a koji na brzinu. I pogodio bi. Ne možeš ga prevariti. :) U svakom slučaju onaj koji ostaje gladan tužno je biće. A svašta se iz tog nezadovoljstva može izroditi. Znam dobro.:) Može muž voljeti svoju ženu najbolje ali glad je glad. A žena je žena.Ja znam koliko me usreći kompliment da je stvarno bilo dobro i onda se ne gasi i hvali me i drugima.I već sutra on bi isto za jelo jer je bilo dobro. Ako netko uživa jesti ono što skuham, meni se život odmah produži, njemu ljubav u stomak a meni u srce.Ja se najdem pare dok kuham pa nisam gladna, gladna sam ljubavi, to uvijek :) Malo šale ali i istine. Pozdrav.
Ma cufte, punjene paprike i bureci su samo sablazni ovog materijalnog i propadljivog svijeta! :)
Zlatko, mnogo si, brate, staromodan! Zbog propadljivog i materijalnog si se odrekao drustva tih divnih Samanki?
Heh, Borise, Borise, propadljivi svijet je i u divnim Šamankama, kad ti tijelo ostari i izobliči se jer tako mora biti, ostaje ti jš uvijek lonac i kuhača u nepromijenjenom obliku a bome i nepce osjeća okus, ono ne stari. Nema druge Borise, nego da se na neku Šamamnku pripremite dobrim postom, pa ju u tako posnom duhu susretnete dok vam crijeva krče od gladi…baš me zanima koliko biste izdržali držati oči otovrene na ljepotu dok vam se stomak stisnuo u malu košticu od šljive. Stisnuo od gladi.
Pa sad, znaju šamanke i da iznenade nekom kaloričnom zakuskom, na primer proja sa tikvicama je bila sjajna, ali masna i jaka domaća pita je bolja od svake keleraba-šargarepa vitaminske kombinacije :-)
„Retro muškarac daje oglas: Unapredite vaše zdravlje i oslobodite me stresa! Menjam zdravu i nesoljenu čorbu od 4 vrste zeleniša za burek sa jogurtom.“
Jao, Zlatko, kad spomenu proju sa tikvicama odmah pocela voda na usta!
A gdje su pljeskavice sa prelivom od djumbira, pa snicle od suncokreta sa susamom, pa svadbarski kupus sa dimljenom sojom, ajme majko moja!
E sad, nesoljena corba….ako je i od Samanki, previse je! To bi definitivno bio kraj moje idile sa tim divnim zenama!
Ipak, salu na stranu, mislim da je clanak jako interesantan i da se odnosi na svaki oblik „misaonog i emotivnog upraznjavanja“ od New Age-a preko ateizma do Pravoslavlja, Budizma, Islama i ostalih vjerskih pravaca.
Hvala Zlatko!
Martina, ne znam kako je kad ostaris (jos sam u kasnim tridesetim). Znam da je moja baka sa 80 i kusur jela malo hljeba i sira i poneko kuvano jaje. Vrlo skromno, moras priznati, daleko od gurmanluka.
He he Borise, ne znam ni ja kako je to kad ostariš, (tu smo negdje), a ono što je jela tvoja baka jedem i ja :) Malo sam se šalila Borise, ne zamjeri, imam velikog gurmana u kući, koji se ne bi zadovoljio hljebom, sirom i jajetom, nedostajala bi mu slanina uz to. Ah, nije mi lako priznajem, ne prolaze tjestenine sa tikvicama i slično, jer kako mi reče „pa to je prazno“ ostao sam gladan. Izludi me nekad ,priznajem. Razmazila ga mama i rodno selo.
Pozdrav.
Eh ta slanina. U druzenju sa samankama stalno sam im davao zdravstveno utemeljene primere zasto je njihova ekoloska i zdrava hrana bazirana na zelenom i nezacinjenom samo modni trend i marketinski trik za one koji puno jedu a malo rade, pa praznom hranom umiruju savest.
Npr, moja pokojna prababa je dozivela 100 godina udobrom zdravlju, vitka i britka, i zadnjih par decenija je skoro svaki dan jela beli luk i slaninu, posebno slaninu. Ali toga je jela malo, par snita, ali stalno, i bila je uvek aktivna. Nije bilo prejedanja, trpanja hrane usled gladnih ociju, vec samo umereno.
Slicno i baba, nikada nije pojela celu porciju za rucak, uvek samo do pola porcije bilo cega. I zato su starine bile zdrave i dugovecne, a na samanske ideje o zdravoj hrani su samo odmahivale glavom :-)
No, vremena su se promenila, ljudi vise nisu gladni i boluju od bolesti izobilja a ne od bolesti gladi, pa je i razumljivo da je bolje jesti vise zelenisa a manje mesa i masnoca.
Slanina je zdrava, sadrži korisne masnoće, tako sam negdje čitala, ne treba pretjerivati jasno. Ja volim slaninu sa bijelim lukom.kad je ima, nema je uvijek. Kao dijete se sjećam da smo jeli i kruh namazan sa masti i malo crvene paprike, pa bilo mi je to fino. Hm…možda bih i danas vratila sjećanja da imam prave masti :) Maslinovo ulje je teže od svinjske masti i puno kaloričnije. Ne znam, ali ima nešto u toj masti. Ne znam to objasniti, ali kad sam bila mala i stalno bolesna na pluća,mama bi mi namazala na neku krpu svinjske masti, valjda sam kašljala jako, i to mi stavila na prsa. Drugi dan je bilo sve bolje. Tko to može objasniti?
Mislim da se vremena još kako mijenjaju, sretni smo da jedemo. Ja ionako doručkujem samo domaći kefir od domaćeg mlijeka.
Eh slanina da i čvarci, volim. A šunka, jela sam ju zadnji put prije rata. Onda me muž prevario i rekao „imamo i mi šunke“ i dao mi pršut. Ni blizu. Ni blizu. Skoro sam se ugušila od pršuta.Ni njihova panceta dalmatinska nije slanina koju ja volim. Nije loša ali to nije to.
Čovjek koji radi i troši energiju za rad, bilo umni ili tjelesni treba te korisne masnoće, zelenilo ne drži dugo, nije se bezveze na selu uvijek jelo teže zbog naporna posla.
Dokazano je da meso djeluje povoljno na živčani sustav i rad mozga.
[…] češće od svojih prijatelja, posebno od urbanih neo šamanki čujem da se pripremaju za odlazak iz grada u selo i za život na selu. Mnogi ljudi iz grada […]