Odlazak iz grada u selo – Život na selu

Kada se gradjanin sprema za odlazak iz grada u selo. Kako izgleda život na selu za njega

 

Odlazak iz grada u selo – Život na selu za gradskog čoveka seoska kućaSve češće od svojih prijatelja, posebno od urbanih neo šamanki čujem da se pripremaju za odlazak iz grada u selo i za život na selu. Mnogi ljudi iz grada zamišljaju da kupe neku kućicu, salaš, imanje, i da žive u pitomoj seoskoj sredini, okruženi voćnjacima, kokoškama, alpskim kozama, macom koja se greje pored ognjišta i velikim psom koji čuva njihovu ljupku kućicu u cveću, dok oni sede pored pucketavog kamina.

Dalja razmišljanja idu u pravcu stvaranja ekološkog domaćinstva, grejanje na solarnu energiju, uzgoj organskog povrća i mesa, druženje sa leptirima i slušanje ptica, jahanje konja i hladjenje leti nožica u potoku. To je život na selu, to je raj kojem umorni i prenadraženi gradski čovek teži. Tako se zamišlja odlazak iz grada u selo.

Činjenica je, znam nekoliko njih koji su to i učinili. Urbani ljudi žive na selu, pravom selu, ne u prigradskim naseljima, vikendicama i selima na par kilometara od gradova. Neki od nas su se uputili u životnu avanturu seoskog života u pasivnim krajevima, kako ih politika naziva.

Druga činjenica je da mnogo više njih sanja odlazak u selo, mašta i priča o tome, promišlja i razgovara ali malo šta učini. Njihov život na selu je samo san. Neko uspe da dodje do vikendice, kao prelaznog rešenja, iako su seoske kuće daleko jeftinije od vikendica. I vikendice su samo imitacija seoskog života.

S obzirom da sam malo živeo na selu i malo pisao o selu – kako razviti selo, skrenuo bih svima koji žele da iz grada odu u selo na nekoliko zanimljivih detalja, o kojima nisu baš možda detaljno razmišljali. Život na selu je ostvarena bajka za engleze a dnevna mora za srbe, o čemu je svojevrmeno u jednom sjajnom tekstu pisao Lazar Džamić. Pročitajte njegov lucidni tekst Čaj od Šljiva: O životu na selu – englesko i srpsko selo

Život na selu u Srbiji je skopčan sa nekoliko problema koje nekako treba savladati da bi ostvarili životni san i pobegli iz grada. Zato odlazak iz grada u selo treba pažljivo razmotriti i analizirati ključne stvari.

Najveća prepreka za većinu ljudi i porodica koje idu na selo su saobraćajnice i seoska infrastruktura, blizina škola i domova zdravlja, snabdevanje. Posebno je to izraženo u najlepšim planinskim predelima, posebno zimi kada padne sneg i kada je sve zavejano. Možete mesecima biti izolovani od sveta zbog nanosa snega i zavejanih puteva. Za mlade roditelje je to bitno, jer školovanje dece je ključna stvar o kojoj razmišljaju. A bitno je i za hronične bolesnike. 

Zatim, ne mali problem su ljudi, odnosno nedostatak ljudi. Sela su opustela, i ako niste u nekom velikom selu, susrešćete se sa problemom da u blizini nema majstora a ni nadničara. Zapravo, gde god da ste po selima u Srbiji, biće vam problem da nadjete radnu snagu, posebno ako želite da imate stalno zaposlene na svom imanju, da brinu o stoci i usevima.

A život na selu traži svakodnevni rad. Svaki dan rano ujutru morate da ustanete rano da nahranite stoku, očistite balegu, operete i očistite štale, svinjce, kaveze, da pomuzete krave, ovce, koze, ako imate stoku. To je dnevna obaveza. Na vaše iznenadjenje, nema raspoloživih ljudi koji bi to radili za prosečnu platu.

Zatim, nema majstora, zanatlija, koji treba da vam poprave sitne stvari. Najbliži servis za neki tehnički uredjaj vam je desetinama kilometara daleko a priučeni majstori su lutrija šta i kako će da vam poprave. Za neke stvari, majstora jednostavno nema blizu. Ako to možete da prebolite, na dobrom ste putu.

Život na selu je zdrav ali ako vam je zdravlje ugroženo, ostavljeni ste sami sebi i prirodi. Lekari nisu baš tako blizu, za svaku ozbiljniju dijagnostiku i terapiju morate ići u veći grad, kao i za lekove. Zato ne mali broj penzionera koji bi se i vratio na selo, ipak ostaje u gradu, jer ih grad održava u životu, iako ih suštinski truje svojim zagadjenjima. Takodje trebate biti svesni da je selo mnogo više živ prostor od grada, pun insekata, bubica i paukova, miševa i drugih glodara, zmija. Po prirodi stvari selo nije sterilna sredina i higijenski standardi su niži nego u gradu, što ne bi trebalo da bude smetnja, jer se živ čovek navikne na sve, ali ima ljudi kojima to smeta, odrasli su u sterilisanim gradskim sredinama i naviknuti su na nedostatak života usred gradskog betona.

Kad ljudi odlaze iz grada u selo, ako nisu imali iskustvo seoskog života, moraju takodje da prodju kroz čistilište kulturnih razlika izmedju gradjanina i seljaka. Ljudi na selu su mahom grublji, žilaviji, pa čak i suroviji nego ljudi po gradovima. A svakako su neposredniji, što gradjane zna ne malo da iznenadi, jer su navikli na otudjenost grada i specifičnu intimu, izolovanost u gradskim kavezima i spavaonicama, koje nije prisutno na selu. Vaše komšije žele da znaju šta se dešava preko plota, kod vas u kući, i neće se libiti da to i bez nekih manira i saznaju. Maniri su drugačiji.

Selo u odnosu na grad pruža mnogo manje komfora. Omiljena hrana na koju ste navikli, odeća, gedžeti, knjige, časopisi, mnogo toga nema na selu. Verovatno zbog toga ne treba ni žaliti jer je život na selu jednostavniji i samim tim zdraviji, ali za nekoga odlazak iz grada u selo zna da bude mučan, jer se mnoge navike moraju promeniti. Osim ako niste dovoljno bogati da sve to kupujete novcem.

Na tu temu jedna moja draga prijateljica stalno ponavlja: Voli selo, drži se grada. Naravno, ona nije prirodnjakinja u duši, i ne zna koliko je divno seosko jutro, tišina prirode, bistrina potoka i prozračnost vazduha.  

Takodje, još jedna bitna ekonomska stvar je što selo nije ekonomski isplativo. Mnogi koji nemaju novca a žele da odu u selo, smatraju da će na selu napraviti dobru rakiju, sir, ajvar, džem, i da će to prodavati uz voće i povrće i od toga živeti. Na žalost, to nije rešeno, otkupne stanice ne funkcionišu kako bi trebalo da bi podsticali seljaka da proizvodi, već ste prepušteni divljanju nakupaca koji od vas zabadava otkupljuju vaše proizvode, i to ako im treba i ako hoće. Pa kad vam plate. To je malo deprimirajuće.

No, ovaj tekst ne želi da bude deprimirajući i da život na selu predstavi u sivim tonovima. Naprotiv, samo želim da skrenem pažnju na neke detalje koje ljudi prenebegnu. Život na selu je lep, miran, spokojan. Idealan je za zdrave penzionere i za one koji imaju prihode koji im dozvoljavaju da budu opušteni, da ne zavise od ćudi prirode i domaće ekonomije. Život na selu je bez šumova grada, večitog nemira i užurbanosti, bez nervoze i zagadjenja. Ima ljudi koji to ne mogu da prihvate, navikli su se na akciju i tenziju gradske vreve i mir im smeta, ima takvih.

Stoga, ako se odlučite za odlazak iz grada u selo razmotrite sve detalje akcije. Provedite neko vreme u selu ili idite na poslušanje u neki manastir, jer tamo su slični uslovi života kao na selu i proverite sebe da li ste sposobni za život na selu.  

 

Zlatko Šćepanović

 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: