Mlečni mit – da li je mleko zdravo ili štetno

Postoji veliki mlečni mit da je mleko neophodno u ishrani iako se više od pola sveta ne hrani mlekom

 

Počev od 70-ih godina prošlog veka veliki broj istaknutih naturopata i zagovornika zdravog života je počelo da piše i govori da je mleko delom postalo štetna namirnica iz dva razloga: preterano se konzumira i sve je slabijeg kvaliteta zbog masovne industrijske proizvodnje. Takodje, tvrdili su da se kazein iz mleka i mlečni proteini i masti talože u urogenitalnim i polnim organima, konkretno kod muškaraca u prostati a kod žena na materici, jajnicima i grudima. I da je mleko glavni uzročnik epidemije raka prostate, raka materice i raka grudi.

Ozbiljna naučna istraživanja sprovedena u zadnjih dve decenije su potvrdila te tvrdnje – preterana upotreba mleka i mlečnih proizvoda povećava sklonost organizma ka dobijanju kancera. Mlečni mit da je mleko nezaobilazna namirnica za razvoj dece i veoma zdrava hrana prelazi u svoju suprotnost. Pročitajte tekst na tu temu – mleko i mlečni mit.

 

Mleko i Mlečni mit

 

Mlečni mit - da li je mleko zdravo ili štetno i kvalitet mlekaDa li ste nekada videli odraslu životinju među sisarima (vuka, medveda, lisicu, kravu, psa…) da pije mleko? Naravno da ne. Kravlje mleko je namirnica namenjena teletu, a ovčije i kozije mleko jagnjetu i jaretu.

Šta se dešava kada čovek (nakon perioda dojenja i najranijeg detinjstva) konzumira kravlje ili neko drugo mleko?

Podaci po kazuju da preko 50% svetske populacije ne može da pije kravlje mleko jer nisu u stanju da vare mlečni šećer (laktozu) zbog čega imaju grčeve u stomaku, gasove i dijareju (proliv). U pitanju su uglavnom narodi “trećeg sveta” koji većinski žive u prirodnom ambijentu i još se nisu adaptirali na nove trendove u ishrani.

Američka zdravstvena fondacija je u svom istraživanju zabeležila da konzumiranje jedne do dve čaše mleka dnevno povećava rizik od dobijanja raka prostate za 20%, dok se unosom više od dve čaše mleka dnevno rizik povećava na 400%.

Istraživanje u Španiji je pokazalo da konzumiranje mlečnih proizvoda teži da utrostruči rizik od raka debelog creva.

Mnogi veruju da se pasterizacijom mleka eliminišu svi potencijalni nosioci bolesti. To je daleko od istine, iako je bezbednije piti pasterizovano mleko od sirovog. Među tim, pasterizacija ne steriliše mleko. Za sterilizaciju bi bilo potrebno kuvanje na najmanje 100°C tokom dužeg perioda vremena. Pasterizacija zagreva mleko na samo 71,5°C u roku od 15 sekundi. Prema tome, to samo umanjuje broj potencijalno infektivnih klica, ali ih ne eliminiše.

Tako regulativa Američke službe zdravstvene zaštite po pitanju mleka glasi:

“Mleko, posle pasterizacije, ne sme da sadrži više od 20.000 bakterija po mililitru mleka i ne više od 10 koliformnih bakterija po mililitru.”

Drugim rečima, ta regulativa znači da čaša mleka može da sadrži približno 5 miliona bakterija i da dalje bude prihvatljiva. Koliformne bakterije predstavljaju razlog za još veću zabrinutost. Ove bakterije su klice koje dolaze iz kravlje stolice. Muža krava, naročito automatizovana, može da bude nehigijenska uprkos preduzetim merama i nije neobično da se mleko zagadi.

Vidimo da američka vlada (a taj obrazac uglavnom prati ceo svet) dozvoljava i do 10 koliformnih bakterija iz stolice po mililitru posle pasterizacije. Nekome 10 bakterija ne zvuči mnogo. Međutim, 10 bakterija po mililitru predstavlja približno 2.500 po čaši od 200 grama.

Kao što bakterije preživljavaju proces pasterizacije, isto tako čine i virusi. Tu spadaju virus maloni leukemije, raus sarkoma virus, virus raušer leukemije i goveđi papiloma virus. Ti virusi koji izazivaju bolesti se mogu uništiti prokuvavanjem, ali ne jednostavno pasterizacijom. Međutim, čak i kuvanje ne može u potpunosti da spreči rizik. Jedna od najstrašnijih bolesti povezanih sa životinjama je Krojcfeld-Jakobova bolest (CJD) – bolest ludih krava. Način na koji se ova bolest prenosi na ljude jeste preko priona iz stoke. Ti prioni nisu živi organizmi i mogu da izdrže daleko veće temperature nego što je tačka ključanja vode.

Poznate su brojne epidemije koje su se javile u svetu kao posledi ca konzumiranja zaraženog sladoleda, mleka, sira, mocarele i drugih mlečnih proizvoda.

Prilikom uzgoja životinja postalo je normalno da im se ubrizgavaju antibiotici i hormoni, tako da se može zaključiti da se pored mleka koje pijemo u čaši nalaze i: bakterije, virusi, prioni, antibiotici, hormoni i pesticidi.

Mnogi su zabrinuti da neće imati dovoljno kalcijuma u telu ako ne budu pili mleko. Istina je upravno suprotna – čovekov organizam teško upija kalcijum iz namirnica životinjskog porekla, a veoma lako iz biljaka. Ako želimo da imamo dovoljno kalcijuma potrebno je da konzumiramo susam, soju, badem, lešnik, spanać i drugo bilje bogato kalcijumom. Takođe, videli smo da mleko zakiseljuje naš organizam i time podstiče izvlačenje kalcijuma iz kostiju.

Drugim rečima, konzumiranjem mleka i mlečnih proizvoda smanjićemo količine kalcijuma u našim telima.

U čuvenom kineskom medicinskom istraživanju ustanovljeno je da životinjski protein koji najmoćnije podstiče sve oblike raka jeste protein kazein, koji čini 87% proteina kravljeg mleka.

U najkraćem, mleko i mlečni proizvodi mogu da se konzumiraju vrlo umereno u nedostatku biljne ishrane, ali oni koji žele da imaju zdravo i snažno telo trebaju da budu na prvostepenoj hrani, a to je biljna.

 

 

Izvor teksta: Ishrana za sportiste – Dr Milisav Nikolić