Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Zdravlje

Šta je Ajurveda – tradicionalna indijska medicina

 

Šta je Ajurveda – tradicionalna indijska medicina

Nastala u Indiji i stara vekovima Ajurveda je medicina zasnovana na narodnom iskustvu i pažljivom pronicanju tela i zdravlja

 

Šta je Ajurveda - tradicionalna indijska medicina ayurvedaAyurveda, Ayur-veda, Ajurveda – nekoliko hiljada star sistem tradicionalne medicine u Indiji. Odnosi se na mnoštvo različitih medicinskih učenja sa sličnom filosofskom i terapeutskom podlogom u indijskim svetim knjigama Vedama. Ajurveda je nastala na Indijskom potkontinentu i predstavlja alternativni način prirodnog lečenja.

Ajurvedu su rišiji (mudraci) osmislili posebno za one pojedince koje žele da na zdrav način uživaju u svetu. Njene svakodnevne i sezonske ustaljene prakse, dijetetsko usmerenje, nauka o lekovima i protivlekovima za nuspojave navikavanja mogu da vas održe krepkim, otpornim i u punoj snazi do duboke starosti ukoliko možete u dovoljnoj meri da se ograničite da bi precizno sledili njena uputstva. Morate svesno da odlučite koliko želite da povlađujete sebi i odajete se čulnim zadovoljstvima, jer je to presudno za vaše zdravstveno stanje. Nijedno meze nije bez posledica.

Joga tradicionalno preporučuje ljudima da drže svet na pristojnom odstojanju i da žive asketski kako bi ograničili unošenje spoljnih uznemirenja u svoj unutrašnji ambijent. Takav pristup daje odlične rezultate, ali je isuviše strog za većinu naših savremenika. Za Tantru bi se na prvi pogled reklo da odobrava neograničeno odavanje užicima pod izgovorom duhovnosti, ali istinska Tantra je ustvari jedan krajnje rigorozan sistem kojem može uspešno da se pristupi tek nakon revnosnog ajurvedskog pročišćavanja i joginskih vežbi. Jogičke i tantričke postupke ne treba sprovoditi bez makar elementarne osnove ajurvedskog znanja.

Individualna uravnoteženost ili usklađenost ima vertikalnu dimenziju koja predstavlja dinamično uzajamno dejstvo tela, uma i duha jedinke; njena horizontalna dimenzija je balans između jedinke i njenog okruženja. Vaše fizičko telo mora da bude u ravnoteži sa Prirodom, um mora da vam bude usklađen sa skupnim umom društva ili grupe u kojoj živite, a duša mora da vam bude u zadovoljavajućem odnosu sa Univerzalnom Dušom ukoliko hoćete da budete istinski zdravi. Rišiji su celokupan život koristili kao svoj udžbenik; i lekari moraju to da čine, učeći kada i kako valja pristupiti pacijentovom telu, umu i duhu.

Složenu celinu telo-um-duh najlakše je uskladiti počinjući od tela, koje je relativno čvrsto i postojano. Ravnoteža uma i duha, koji su eterični i stoga po prirodi stvari zahtevniji za uravnoteženje, lakše se uspostavlja kada telo postane snažno i zdravo. To je naročito značajno danas kada je većina ljudi potpuno zaneta i potčinjena materijalnom svetu. Lekar mora da postupa sa pacijentom na onom nivou svesti na kojem ovaj može da se odazove i reaguje, a budući da je velika većina zaglibljena u fizičku svest, fizička medicina mora prva da bude primenjena. Prilika za primenu mentalne i duhovne medicine neminovno sledi.

Svako ljudsko biće je jedinstvena osoba, sa jedinstvenim telesnim, misaonim i duševnim sklopom. Vaša najdragocenija imovina – život, vaša je i samo vaša, i razlikuje se od života bilo kojeg čoveka iz prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti. Svaki čovek je neponovljivo ispoljenje Majke Prirode, Kreativne Energije univerzuma. Svako u sebi poseduje delić Univerzalne Duše. Vede nam poručuju da svako od nas mora da pronađe svoj vlastiti put do potpuno proživljenog života, jer jedino izvlačenjem maksimuma iz sebe možemo da se odužimo Prirodi za to što
nam je podarila život. Potrebni ste svetu da date svoj doprinos ogromnoj kolektivnoj tapiseriji koju zovemo ljudska civilizacija. Svoj najpotpuniji doprinos životu možete da pružite samo ukoliko ste zdravi, a zdravlje je i jedino što vas osposobljava da zauzvrat u potpunosti uživate u svom životu.

Reč svastha na sanskritu znači zdravlje. Ona potiče od:

sva ‘biće’ + stha ‘zasnovano’ =

svastha ‘zasnovano u biću’.

‘Biće’ ovde označava ego; ne frojdovski ego, već potenciju individualne ličnosti koja izdvaja svako biće od svakog drugog bića. Ego je ono što mi daje identitet, što mi omogućuje da znam da sam ja – ja, a ne ti, on, ona, mi ili oni. Aspekt ličnosti koji me neprekidno podseća da sam ja baš ja na sanskritu se zove ahamkara, doslovno ‘tvorac, modelar ja’. Pošto je svako od nas telo, um i duh, svako poseduje telo-ja, um-ja i duh-ja. Biti ‘zasnovan u biću’ znači biti zasnovan u svakom od tih bića.

Današnji lekari skloni su da se ne osvrću na individualnost. Često posmatraju ljude kao ‘jetre’ ili ‘pluća’, i zanemaruju organizam koji je domaćin toj jetri ili plućima. Neki zastupaju terapiju koju najbolje poznaju kao univerzalni lek za sva oboljenja, previđajući razlike koje postoje čak i među pacijentima sa istom bolešću. Takva rasparčana terapija ne može da potpomogne ravnotežu u organizmu. Budući da današnji lekari često ne uspevaju da isplaniraju i prenesu zdravlje na svoje pacijente, današnji pacijenti moraju da nauče da sami isplaniraju svoje zdravlje. Svako u današnjem svetu ko želi da bude zdrav ima ličnu odgovornost da nauči o zdravlju što je više moguće.

Svi mi postojimo kao pojedinci naspram pozadine našeg spoljnog okruženja, Majke Prirode. Niko od nas nikada ne može da bude samo pojedinac, pošto svi potičemo od Prirode, koja određuje našu individualnost. Većina nas se priklanja svetu, neograničeno mu se predajemo i uzdamo se da će svet nastaviti da nas snabdeva potrebnim stvarima i da će nam Priroda pružiti dovoljno probavnog kapaciteta da ih upotrebimo i potrošimo. Mnogi to samo-povlađivanje nazivaju slobodom.

Uživanje je svakako jedna od svrha života, ali ukoliko prekoračite svoje granice gubite sposobnost da uživate. Ograničenje je nerazlučno povezano sa životom. Ograničeni ste desetinama obaveza i prinuda, kao što su nužnost disanja, jela, spavanja, i korišćenja reči da bi opštili sa drugima. A vaše najvažnije ograničenje je sposobnost vašeg organizma da podnese vaša zadovoljenja i ugađanja. Ili ćete se vi svojevoljno obuzdati i ograničiti, ili će vas ograničiti Priroda. Bolest je način na koji vas Priroda primorava da usporite i odmorite se. Zato se Ona i zove Majka Priroda: Ona vas toliko voli da ne može da vas gleda kako se upropašćujete. Stalno iznova vas upozorava na vaše greške, a energične mere preduzima tek kada tvrdoglavo odbijate da je poslušate. To je klasičan primer sukoba slobode i odgovornosti: ili vi svakodnevno pomalo ograničavate svoju slobodu, ili će vam je Priroda ograničiti danima, nedeljama ili mesecima bez prekida.

Zadovoljenje je zakoniti životni cilj, ali ono je samo jedan od četiri životna cilja.

Nijedan život nije u celosti proživljen ukoliko se ne postigne svaki od tih ciljeva. A to su:

Darma, cilj ispunjavanja dužnosti koje su nam određene na osnovu našeg položaja u društvu;

Arta, cilj prikupljanja imovine za vreme izvršavanja svojih dužnosti;

Kama, cilj zadovoljavanja pravovaljanih želja uz pomoć svoje prikupljene imovine; i

Mokša, cilj spoznavanja da u životu ima još nešto značajno osim dužnosti, imetaka i želja.

Potrebno vam je stabilno mesto u društvu kako bi obezbedili neophodna sredstva za sređen život i priuštili sebi slobodno vreme koje vam dopušta da ili ugađate sebi ili se posvetite duhovnom isposništvu. Kakav god da vam je životni cilj, potreban vam je zdrav um i zdravo telo da bi ga postigli. Morate da budete zdravi ukoliko želite da stalno i potpuno osećate zadovoljstvo.

Mnogi će zapadnjaci proučavati Ajurvedu u nadi da će otkriti čuda koja će im omogućiti da nastave sa svojim razmaženim navikama. Možda će naći privremenu potporu i olakšanje, ali trajna potpora dolazi samo sa trajnim promenama u načinu života. Ti ljudi se zavaravaju isto koliko i ljudi koji se sjate oko prodavaca čuda nadajući se duhovnom napredovanju bez napora. Ajurveda je za one koji su spremni da preuzmu odgovornost za sebe.

Kada bi Ajurveda bila religija, Priroda bi bila Boginja, a preterano povlađivanje sebi bio bi jedini greh koji bi Ona kažnjavala. Ajurveda je sredstvo koje vam omogućuje da uživate u životnim zadovoljstvima do one tačke posle koje takvo uživanje remeti vaše zdravlje. Neprekidno zadovoljavanje je zapravo ropstvo i zavisnost, jer što više konzumiramo to više postajemo sužnji svoje potrošnje. Prekomerno ugađanje čini nas neslobodnijim pošto postajemo manje dovoljni sami sebi. Svaka od naših zavisnosti – od kofeina, šećera, soli, sportskih spektakala, TV emisija, alkohola, droga, palata za kockanje, i drugih slabosti – predstavlja još jedan ekser u mrtvačkom sanduku naše slobode, još jednu prepreku za individualnost i samosvest. Većina nas čak i ne zna kako da sebi priušti čestito zadovoljstvo, a oboljevamo i umiremo od nuspojava svojih zadovoljavanja. Istinski užitak moguć je samo tamo gde postoji istinsko zdravlje.

Putovao sam širom SAD, razgovarao sa ljudima o Ajurvedi i nastojao da uvidim šta Ajurveda može da učini za njih. Ova knjiga je jedan rezultat mojih putovanja. Ona nije izlaganje klasičnih principa Ajurvede; zapravo, neki tradicionalni ajurvedski lekar mogao bi da uđe u ozbiljnu raspravu sa mnom povodom nekih tvrdnji. Ova knjiga predstavlja moje osobeno tumačenje određenih ajurvedskih teorija. Zahvalan sam svome učitelju Vimalanandi za ove konstatacije i zapažanja, pošto me je on naučio da razmišljam na ovaj način.

Daršana, sanskritska reč za ‘filozofiju’, doslovno znači ‘viđenje’. Filozofiju bi prema tome sačinjavale reči koje vam omogućuju da vidite stvari na određen način. Ajurveda je filozofija koja lekarima omogućuje da vide pacijente onako kako ih Priroda vidi. Mudraci koji su stvorili Ajurvedu bili su nazivani ‘vidovnjacima’ zbog njihove sposobnosti da jasno opažaju stvarnost. Oni su bili u stanju da uvide kako funkcioniše svet i njegovi delovi, i mogli su da opišu svoja zapažanja rečima koje su onima koji su došli posle njih omogućile da posmatraju i uviđaju na isti način.

Svaki vidovnjak video je stvari sa drugačijeg stanovišta, tako da postoje mnogi sistemi Ajurvede, a ne samo jedan. Pridržavajući se te tradicije, svaki ajurvedski lekar ima svoj lični sistem, izveden iz iskustava Velikih Vidovnjaka i proširen na osnovu vlastitih iskustava. Ova knjiga je delimično izlaganje mog ličnog iskustva. Ona počinje sa upućivanjem u osnove ajurvedskog pogleda na svet i pokazuje kako ti principi utvrđuju tipove konstitucije. Zatim razmatra delovanje hrane na konstituciju, skrivena prirodna svojstva hrane, i dobre navike za uspostavljanje i očuvanje zdravlja.

Tematika zatim skreće na predmete koji istražuju sile koje povezuju telo, um i duh u celinu, koncentrišući se na ahamkaru i prirodu individualnog identiteta. Budući da ste zdravi (svastha) onda kada ste utvrđeni u svom biću, važno je da se ispita kako dolazi do te utvrđenosti u biću i kako se ona održava, kao i to kako na nju utiču loše navike. Sprovedeno je istraživanje uzroka bolesti, koristeći gojaznost i artritis kao dva primera ajurvedskog pristupa nadziranju bolesti. Na kraju su rasplođavanje i podmlađivanje prikazani u svetlu ahamkare kako bi se razmotrili ezoteričniji metodi uravnoteženja jedinke.

Mnoge sanskritske knjige počinju rečju ‘atha’, što znači ‘sada’, ukazujući da znanje koje dotična knjiga sadrži čeka unutra, spremno da u svako doba bude izučeno od strane svakog ko je otvori. Ajurvedsko znanje je večito i sveobuhvatno, i jednako je valjano i nepobitno danas kao što je to bilo pre 5000 godina i kao što će biti kroz 5000 godina. Pojedinosti mogu da se menjaju, neki naročiti lekovi mogu da se pojavljuju i nestaju, ali suština znanja ostaje nepovređena. Izučavao sam stare ajurvedske autore, poput Čarake, Sušrute i Vagbate, i u  prevodu i u originalu. Uzevši njihova učenja k srcu, pokušao sam da primenim suštinu njihove drevne mudrosti na osobenosti naših savremenih problema. Ajurveda je veoma složena; dao sam sebi slobodu da uzmem iz nje nekoliko učenja za koja smatram da mogu da posluže kao početna pomagala za one među nama koji žele da se usavršavaju.

Možda najveći problem našeg doba je neukorenjenost, bolest izazvana velikom pokretljivošću današnjih ljudi. Mi Amerikanci smo ponosni na prilagodljivost naše kulture, koja predstavlja kotao u kojem se današnji svet pretapa. U našem društvu svako može, barem teoretski, da iskoristi svoj talenat i ambiciju da stekne slavu i bogatstvo. Naše geslo je: svaki čovek je kralj, ako ni za kog drugog a ono za sebe samog. Uživamo i terevenčimo u svojoj neukorenjenosti, i volimo da živimo nevezani, slobodni od svih spona i ograničenja iz prošlosti. Većina naših predaka došla je iz drugih zemalja da bi zaboravila na svoju prošlost. Zaboravljanje prošlosti je postalo takoreći obavezno za prihvatanje amerikanizma. Veličajući na taj način svoju individualnost, stigli smo dotle da izjednačujemo progres sa zaboravnošću, i sada je Progres, onakav kakav je Nauka ovaplotila, postao naš idol. Većina nas drži se toga, robujući Progresu.

Privrženost progresu čini nas sklonim da pobrkamo individualnost sa suverenitetom. Izražen osećaj individualnog identiteta značajan je za zdravlje svih ljudskih bića, ali u starijim društvima u kojima su svi pripadnici posedovali zajedničku kulturu, pojedinac nije bio jedini odgovoran za određivanje svog identiteta. Japanac, na primer, zna da je naslednik stare kulture Japana. Mnogo toga u njegovoj ličnosti razvija se na osnovu prihvatanja ili odbijanja načela te kulture, kao što su duboko poštovanje roditelja, starijih i cara.

Američki kulturni običaji i načela nisu u nama ni približno tako duboko ukorenjeni, i Amerikanci su uopšte uzevši mnogo manje od drugih naroda spremni da uvažavaju prošlost. Pošto imamo manje iskustva iz prošlosti koje bi nam poslužilo kao tlo u koje bi posadili seme naših ličnosti, moramo više da se oslanjamo na sopstveno pojedinačno iskustvo. Svako od nas uspostavlja ličnu etiku i moral. To je vrhunac samoljublja. Nažalost, većina nas mnogo ulaže u svoju posebnost, pošto ne posedujemo ništa drugo u čega bi mogli sa poverenjem da ulažemo. Naš kolektivni stav glasi sauve qui peut (svako za sebe) i stoga svakog izvan jedinke, pa čak i Prirodu, smatramo za neprijatelja.

Zaboravnost je razorno oboljenje. Mi savremeni ljudi zaboravili smo svoje korene, zaboravili smo svoje bogove, a sada se revnosno trudimo da zaboravimo i svoje etičke principe. Što više zaboravljamo osećamo se slobodnijima i manje ograničenima, nesvesni da nas svaki dodatni gubitak pamćenja sve više udaljava od naše istinske izvornosti. Gradimo za sebe lažne ličnosti izvedene iz površinskog sloja zavisnosti od povlađivanja našim čulima, definišući slobodu kao neograničeno zadovoljavanje, zaboravljajući pri tom da je čitava ta naša samobitnost itekako uslovljena. Lišeni komunikacije sa našom unutarnjom majkom, odvojeni smo od svog izvora saosećanja i zaboravljamo na osećanje
empatije sa drugim živim bićima.

To je razlog zbog kojeg se mnogi od nas ne ustručavaju da uklone bilo šta što niti je deo nas niti nam je od neke očigledne koristi. Zato je naše društvo nasilno. Naša književnost, naša umetnost, naša muzika, čak i naša poljoprivreda je nasilna, pa je i naša medicina podjednako nasilna. Ubijamo pomoću antibiotika i antiseptika, a ukoliko naše ubijanje nije dovoljno delotvorno pribegavamo hirurgiji da bismo organ koji nam pravi neprilike uklonili iz naše blizine. Uništavamo telo da bismo ga spasli.

‘Utvrđenost u biću’, međutim, ne znači da se lišavate svoga izvora, Bića koje vas je stvorilo. Preterano ulaganje u ličnost podjednako je nezdravo kao i njegova suprotnost. Uništavanje treba da bude poslednje pribežište; odgajanje, majčinsko osećanje negovanja i podrške sebi i svim bićima, treba da bude prvenstveno sredstvo. Priroda je uvek velikodušna, i biće milosrdna prema vama onoliko koliko ste vi milosrdni prema sebi i prema drugim bićima. Zdravlje ne možete da kupite, isprosite, pozajmite ili ukradete; ono je dar Prirode vama.

Ajurveda je proizvod civilizacije koja je duboko ukorenjena u Majci Prirodi. Vidovnjaci su znali da je sveukupna Priroda deo jedinke, pošto smo svi nastali iz nje, živimo u njoj i vraćamo joj se. Prema tome, individualnost je vrlo kratkotrajno stanje koje može da se rascveta samo uz pomoć, a ne neprijateljstvo, Prirode, i to predstavlja nepromenljiv uslov.

Karl Jung izrazio je ovo shvatanje nakon posete Indiji 1938. godine: “Sasvim je mogućno da je Indija autentični svet, i da beli čovek živi u ludnici punoj apstrakcija… Život se u Indiji još uvek nije povukao u čauru glave. On još uvek predstavlja celokupno telo koje živi. Nije nikakvo čudo što se Evropljanin tu oseća kao da sanja; čitav život Indije je nešto o čemu on može samo da sanja. Kada hodate bosonogi, ne postoji opasnost da zaboravite na zemlju!“

Ova knjiga ima nameru da ponovo upozna zapadnjake sa ‘hodanjem bosih nogu’ kroz život, da bi ponovo stupili u kontakt sa Prirodom. Iako je veoma star, koncept individualne konstitucije nije poznat zapadnjačkom umu, i za sve nas predstavlja novi način da razumemo svoju ‘povezanost’ sa Prirodom. Ajurveda je pre svega namenjena svim onim ljudima koji dovođenjem samih sebe u sklad teže da deluju kao usklađujuće snage u svetu.

Naša bahata, nadmena strast koju osećamo prema ugađanju sebi zatrovala je naš svet. Ukoliko nameravamo da nastavimo da živimo na ovoj planeti, vreme je da nadoknadimo štetu, kako u sebi tako i u svom okruženju, kako bismo mogli da stišamo gnev Prirode i da se vratimo zdravlju. Svrha Nauke o Životu, kao što je Vimalananda rekao, jeste da svaki dom učini srećnim domom, domom u pravom smislu te reči: utočištem. Svako treba da poseduje istinski dom, sklonište sa kojim uvek može da računa, i unutar sebe i izvan sebe. Svi mi imamo Majku u Prirodi, i jedino Ona može da nas vodi ka domu.

2 komentara

Ostavite komentar

Proktomed Dr Milena Šćepanović oglas sideba baner
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter