Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

Priča o Presvetoj Bogorodici i njenim čudotvornim ikonama

 

IKONA PRESVETE BOGORODICE

Priča o Presvetoj Bogorodici i njenim čudotvornim ikonama. Stari monah je ispričao svoje doživljaje i priče o Bogorodici i njenim projavama u svetu

 

O Presvetoj Bogorodici

Dugo vremena sam se spremao da napišem sebi za sećanje o Prisnodjevi Mariji i na kraju sam se odlučio.

Presveta Bogorodice, pomozi meni, oskudnog uma, da napišem nešto o veličini Tvoga bića: jer si Ti izabrana od svih rodova i primila u utrobu Svoju Sazdatelja cele tvari i dostojno i pravedno se nazivaš Bogorodicom.

Postoji crkveno predanje o tome da je jevanđelista Luka bio lekar i umetnik, on je naslikao lik Bogorodice s Bogomladencem na rukama i pokazao Djevi Mariji. Ona je odobrila ovu ikonu i rekla: od sada će Me zvati blaženom svi naraštaji (Lk. 1, 48). Evo, Njeno proročanstvo se ostvarilo, zaista Je blaženom nazivaju svi naraštaji. U Pravoslavnoj Crkvi na svim službama u toku cele godine Ona biva proslavljana, naročito u dogmaticima na osam glasova, gde se govori o starozavetnim praobrazima Bogorodice i ovaploćenju Boga Reči. Vi, koji se molite, posebno pažljivo slušajte kad se poju dogmatici.

U Pravoslavnoj Crkvi se poštuje trista šezdeset četiri ikone Majke Božije i opisana su sva njihova čuda. (Čudotvorne ikone u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi)

Priče o Bogorodici - Presveta Bogorodica Glykophilousa Krit 16 vek Crkva Svetih Arhangela Sarajevo
Presveta Bogorodica Glykophilousa, Krit 16 vek – Crkva Svetih Arhangela Sarajevo

Pokrov presvete Bogorodice (1. po starom tj. 14. oktobra po novom kalendaru)

Tropar, glas 4:

Dnes blagovjerniji ljudije svjetlo prazdnujem, osjenjajemi tvojim, Bogomati, prišestvijem, i k tvojemu vzirajušče obrazu, umilno glagoljem: Pokrij nas čestnim tvojim pokrovom i izbavi nas ot vsjakago zla, moljvašči Sina tvojego, Hrista Boga našego, spasi duši našja.

. .

Na ikonama se Presveta Bogorodica izobražava s tri zvezde: jedna na glavi i dve na ramenima. Ove zvedzice označavaju: Prisnodjeva, u Rođenju Djeva i po Rođenju Djeva. Luteranci izmišljaju da je Djeva Marija imala decu. Kakvo apsurdno mudrovanje! Tako razmišljati o čistom i devstvenom Božijem Sasudu!.. Neću analizirati rodoslov Spasitelja po ploti, predlažem da se čitaju tumači Svetog Pisma i Predanja, jer oni detaljno govore o rodoslovu.

Sveti pravedni Josif je bio udovac u čistoti mnogo godina. Za Josifa je kad je imao već osamdeset godina bila zaručena Presveta Djeva Marija, data mu je na čuvanje Njene devstvenosti. Sveti Josif nije znao tajnu ovaploćenja Boga Reči, nije znao da je začeće bilo od Svetog Duha. Kad je primetio da je Djeva Marija bila u drugom stanju i nije želeo da Je razobliči, već je hteo tajno da je pusti. Kad je razmišljao o tome, sveti Anđeo ga je uputio, otkrivši mu tajnu začeća od Duha Svetog. Tada je sveti Josif sa strahopoštovanjem služio Mariji kao Majci Božijoj i Gospođi i Vladarki celog sveta, a zajedno s Njom je služio i Mladencu Bogu rođenom od Nje. Sveti Josif nije doživeo do vremena Hristovog služenja, upokojio se kao starac od sto deset godina.

I može li se pomisliti da je takva Čista Djeva imala decu? Gde je u Jevanđelju rečeno da je Marija imala decu?

Luteranci su svojim neverovanjem u crkveno Predanje iskrivili sveto Jevanđelje i stvorili najužasniju jeres. U knjizi „Razobličavajuće bogoslovlje“ o tome je rečeno podrobno, onima koji ovu jeres žele detaljno da upoznaju savetujem da pročitaju ovu knjigu.

Ja, nedostojni monah Valaamskog manastira ispričaću o još tri čudesna događaja koji su bili za mog života u manastiru. Poznati umetnik, akademik jeromonah Alipije je naslikao ikonu Bogorodice kako stoji s Bogomladencem na rukama. Slikao je za vreme dok se u crkvi čitao akatist Bogorodici. Kažu mu: „Čita se akatist,“ on počne da slika. Zatim kažu: „Završili su čitanje akatista,“ a on završava rad. Ova ikona Bogorodice je okačena u Uspenskoj crkvi na desnom stubu, zatim je, ne znam zbog čega ova ikona premeštena u malu Nikoljsku crkvu, a u njoj se nije služilo. Stavljena je na istočni zid i okružena drugim starim ikonama, demontiranim ikonostasom, svećnjacima i još nekim crkvenim stvarima. Monasi su zaboravili na ovu svetu ikonu.

I evo, jednoj blagočestivoj starici u Petrogradu se javila u snu Majka Božija i rekla joj je: „Idi na Valaam i reci igumanu Pafnutiju da Moju ikonu premeste u hram. Iguman ti prvo neće poverovati, ali ti reci još jednom i još jednom, tada će poverovati. Pokaži mu mesto gde se nalazi sveta ikona, onda će iguman uzeti dvojicu monaha i poći će s tobom. Kad ponesu Moju ikonu, shimonah u beloj rasi će prići i celivaće je.“ Sve se tako i dogodilo kao što je starici bilo rečeno u snu.

I u knjizi proroka Joila je rečeno: I poslije ću izliti Duh Svoj na svako tijelo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, starci će vaši sanjati sne, mladići će vaši viđati utvare (Joil. 2, 28).

Ova ikona je preneta u hram i okačena na desnu stranu, na stub. Kad smo odlazili s Valaama poneli smo i ovu ikonu i stavili smo je na desnu pevnicu na Novom Valaamu. Mesto na kojem je osnovan Novi Valaam naziva se „Papinijemi“, njega smo kupili od luteranca. Čudno je to što je na jednom zidu visila ikona prepodobnih Sergija i Germana, valaamskih čudotovoraca. Ispostavilo se da je mesto jako zgodno za nas, stare monahe; znači, naši domaćini se brinu za nas grešne.

Luteranci ne veruju u svete ugodnike Božije, jer kod njih nema asketskog unutrašnjeg duhovnog života, eto oni i ne mogu da shvate duhovnog čoveka. Duševni čovek ne prima ono što je od Duha Božijeg, zato što to smatra bezumljem i ne može da razume da o tome treba suditi duhovno. Ali duhovni sudi o svima, a o njemu niko ne može da sudi (1 Kor. 14-15). Suština ljudske duše je veoma uzvišena: učinio si ga privremeno manjim od Anđela (Jevr. 2, 7), – kaže Sveto Pismo o čoveku, ali je ona zatrpana raznim strastima.

Sveti podvižnici su uz Božiju pomoć očistili svoje srce od strasti i dolaze u prvobitno stanje i postaju onakvi kakvim je Adam bio stvoren. Ljudi koji su dostigli ovo stanje duševnim okom vide dušu bližnjeg, vide u kakvom ustrojstvu se nalazi i kakva su njena raspoloženja i osećanja. Ovo je najviši stepen – ovakvi ljudi se nazivaju prozorljivima. A oni koji su napredovali u duhovnom životu sude o duši na osnovu čovekovih dejstava: jer koreni pomisli rukovode pokretima ruku, nogu i jezika, – odmah se i vidi šta čovek izbacuje iz svog srca.

Još o ikoni Majke Božije. U Valaamskom manastiru kod shimonaha Meletija se nalazila Kozeljščanska ikona Majke Božije, stajala je u uglu na polici. Jednom je za vreme njegovog odsustva u njegovu keliju ušao jedan iskušenik da nađe novac i da ga ukrade. Znao je da je otac Meletije živeo u gradu, i mislio je da sigurno ima novca. Samo što je ušao u keliju od ikone je izašla vatra i krenula pravo na njega – iskušenika. Iskušenik se jako uplašio i istrčao je iz kelije u velikom strahu, a onda je sam pričao o svom grehu i čudu od ikone Majke Božije.

Bio je još jedan slučaj. Ja sam imao ikonu Majke Božije s Bogomladencem, koju je takođe slikao otac Alipije. Dvadeset godina sam se molio pred ovom ikonom, zatim sam je poslao u Estoniju u Pjuhticki manastir jednoj žalosnoj inokinji. Ona mi je pisala: kad je dobila ovu ikonu i odnela je u keliju, od ikone se tri dana osećao miomiris i monahinje koje su dolazile kod nje osećale su čudesan miomiris.

Veliki podvižnik, prepodobni Maksim Kapsokalivit je imao posebnu veru u Presvetu Bogorodicu. Jednog dana je došavši u crkvu s bezmernom toplinom srca i ljubavlju celivao Njenu svetu ikonu. Odjednom je u grudima i srcu osetio neku posebnu toplinu koja se izlila od svete ikone i u njegovu dušu je ušlo veliko umilenje.

Ovakva toplina nije krvna, već duhovna, i suze prosto teku u mlazevima i kao da svi udovi plaču. U takvim trenucima bukvalno svi ljudi postaju mili: tako bi čovek svima pao pred noge, i nema nikakvih misli sa strane, već je sav usredsređen na sebe.

Ponekad biva i ovako: svi udovi prosto onemoćaju i čovek ne može da stoji na nogama, onda treba sesti ili leći dok se sve ovo ne završi. Ovo nije prelest, već blagodatna Božija poseta. O tome mi je govorio čovek koji je sam iskusio ovakvu blagodatnu pojavu. Naravno, čovek koji nije duhovan ovo ne može da primi, njemu je to smešno. Neki su se smejali i apostolima kad se blagodat izlila na njih u vidu ognjenih jezika, govorili su da su se napili slatkog vina (Dap. 2, 13).

O, divna Presveta Bogorodice, blagodarim Ti, što si po Svojoj blagosti pomogla meni grešnom i ograničene pameti da opišem nekoliko čuda od Tvojih ikona. Amin.

 

Starac Valaamskog manastira.

1 komentar

  • Otprilike do tridesete godine, kad je započeo Svoju javnu misiju, Isus je ostao u roditeljskom domu u Nazaretu, to jest pored starca Josifa i Majke Marije, od kojih je primio vaspitanje u duhu mojsijevskog Zakona (Lk. 8,19-21; 2,19,51; 1,45). Najvažniju ulogu u Isusovom životu imala je, razume se, Djeva Marija (Lk. 2,11,51). Isus beše njeno jedino dete (Jn. 12,27). Premda Jevanđelisti govore o „braći i sestrama Gospodnjim“ – Jakov, Josija (Josif), Juda, Simon (Mt. 13, 55-56; Mk. 6,3) – oni nisu deca Majke Gospodnje, nego su dalji članovi njene porodice, čija je majka druga žena sa imenom Marija (Mt. 27,56). Prema tome, oni su Isusovi rođaci.
    Kada se pazljivo procita rodoslov Gospoda naseg Isusa Hrista, ne moze se nikako doci do zakljucka je Bogorodica imala jos dece. Osim ako je zla namera ili duhovno slepilo u pitanju, a to je onda bogohuljenje

Ostavite komentar