Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Zdravlje

Šta je holesterol – Povećan HDL i LDL, trigleciridi i masnoće u krvi

 

DOBAR I LOŠ HOLESTEROL

Šta je holesterol i kako nastaje HDL i LDL holesteroli, trigleciride i povišene masnoće u krvi koje dovode do ateroskleroze

U masnoće u krvi ubrajaju se holesterol i trigliceridi. Bez njih, život bi bio nezamisliv, ali ako se one nalaze u povišenim koncentracijama u krvi onda postaju jednim od rizičnih činilaca za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Važno je naglasiti da su one promenljiv rizični faktor, pa je na njih moguće uticati promenama životnih navika (zdravija prehrana, prestanak pušenja, vežbanje) te uvođenjem medikamentne terapije ako je potrebno.

Trigleciridi i  Šta je holesterol HDL i LDL masnoće u krvi

Šta je holesterol

Bez holesterola, većina živih bića ne bi mogla živeti.

Holesterol je masnoća koje najviše ima u namirnicama životinjskog porekla. Bez holesterola, većina živih bića ne bi mogla živeti. Prvenstveno, reč je o materiji koja je normalan gradivni sastojak svake ćelije tela (ćelijske membrane). Osim toga, u ljudskom organizmu holesterol je potreban za mnoge metaboličke procese u izmeni materija. Iz njega nastaje više vrsta hormona, i to ženskih i muških polnih hormona (npr. testosterona, estradiola) te hormona nadbubrežne žlezde (npr. kortizol). Takođe, deo je i molekule vitamina D. Holesterol je i materija iz koje nastaju žučne kiseline koje se putem žuči izlučuju u crevo i bez kojih je nezamisliva normalna probava, posebno masti.

Gdje holesterol nastaje?

Ova za život važna materija mora u telu uvek biti na raspolaganju pa količina holesterola u telu ne sme ovisiti o njegovom unosu samo putem hrane. Zato se holesterol stvara i u samom telu. Glavno mesto gde nastaje holesterol je jetra. U njoj nastaje oko 1 do 2 grama holesterola dnevno. On se krvlju prenosi do svake ćelije i u njima se zatim dalje prerađuje, zavisno o potrebama organizma. Zapravo hranom uopšte ne bismo trebali unositi holesterol.

Kako se holesterol prenosi krvlju? Što je to LDL i HDL holesterol?

HDL čestice nazivaju se „čistačima“, a holesterol iz njih „dobrim holesterolom“.

Budući da je holesterol masnoća topljiva samo u mastima, a krv se sastoji prvenstveno od vode, on se ne bi mogao krvlju prenositi iz probavnog sistema i jetre do svih tkiva u kojima se iskorišćava. Stoga holesterol zajedno s posebnim belančevinama čini čestice koje se nazivaju lipoproteini. To su prenosnici holesterola i drugih masnoća u krvi.

Postoji više vrsta lipoproteina, a najvažnije su dve: LDL čestice koje prenose holesterol i odlažu ga u pojedina tkiva i organe, i HDL čestice koje sakupljaju na sebe i prenose suvišan holesterol iz raznih tkiva u jetru. Lipoproteini se razlikuju prvenstveno prema svojoj gustoći: LDL su čestice niske gustoće, a HDL su čestice visoke gustoće.

LDL čestice sadrže holesterol koji se naziva „lošim holesterolom“ jer te čestice prenose holesterol koji se iz njih odlaže u tkiva pa i zidove krvnih sudova. HDL holesterol čestice nazivaju se „čistačima“, a holesterol iz njih „dobrim holesterolom“. One odnose taj suvišan holesterol iz tkiva gde ga ima previše i njegova viša prisutnost u krvi upućuje na manji rizik za nastajanje kardiovaskularnih bolesti.

Što su to trigliceridi?

Trigliceridi su masnoće, spojevi alkohola glicerola i masnih kiselina. Unosimo ih hranom, ali se nalaze pohranjeni i u masnim ćelijama tela. Kada organizam želi iskoristiti mast iz hrane ili masnih zaliha, mora trigliceride najpre razgraditi enzimima na glicerol i masne kiseline. Razgradni proizvodi iskorišćavaju se u metabolizmu – glicerol se pretvara u glukozu (krvni šećer) koja se može iskoristiti za stvaranje energije ili izgradnju drugih tvari, a masne se kiseline razgrađuju do jednostavnijih pri čemu takođe nastaje energija. Obrnuto, ako jedemo previše hrane koja sadrži ugljenehidrate, višak se pretvara preko glicerola u trigliceride i pohranjuje u masnom tkivu kao telesna mast.

Zato je osnova dijete, ako je nivo triglicerida u krvi povišen, prvenstveno smanjenje unosa hrane koja sadrži ugljenehidrate (alkohol, slatkiši, hleb, testo i sl.) i masti. Naime, i povišeni nivo triglicerida rizik je za aterosklerozu, no manje snažan nego li je to povišena razina holesterola. Često iste osobe imaju povećani i holesterol i trigliceride u krvi, osobito ako se namirnice iz kojih te masnoće nastaju neumereno unose.

Što je to ateroskleroza?

Suvišan holesterol organizam ne može iskoristiti pa se on zbog toga zadržava u krvi i odlaže u zidovima krvnih sudova. Ateroskleroza je složen proces oštećenja krvnih sudova, prvenstveno arterija. Zidovi arterije sastoje se od tri sloja: od unutarnjeg tzv. endotela, srednjeg kojeg čine mišićne stanice i od čvrste spoljne ovojnice.

Aterosklerotski proces menja unutrašnji sloj arterija u kojem se nakupljaju upalne ćelije, masnoće i vezivna vlakna.

Tome pogoduje:

  • prisutnost veće količine lipoproteina bogatih holesterolom u krvi
  • oštećenje unutrašnjeg sloja arterija visokim krvnim pritiskom
  • štetne materije koje dolaze krvlju (nikotin)

Na taj način nastaje niz bolesti koje imaju zajedničko svojstvo: suženje promera krvnih sudova. Iako se taj proces zbiva u svim krvnim žilama i u svim organima, najočitije i najopasnije bolesti uzrokovane aterosklerozom su moždani udar i koronarna bolest srca.

Sužavanje arterija nogu zbog ateroskleroze uzrokuje bolove i grčeve u potkolenicama prvenstveno pri hodu (to valja razlikovati od grčeva koji se javljaju u mirovanju, npr. uveče u postelji i koji imaju drugi uzrok), sve do teških promena koje se očitavaju odumiranjem delova udova (gangrena). Kao posledica ateroskleroze može se pojaviti zatajivanje funkcije pojedinih organa (bubreg, oči).

Bioliver kapi za jetru i holesterol i trigleciride
Kad ni lekovi za holesterol ne pomažu tu su Bioliver biljne kapi za jetru, holesterol i trigleciride – klikni na sliku i naruči

Ateroskleroza je bolest koja može započeti već u detinjstvu! Zašto je to tako još uvek nije jasno i to je predmet velikog zanimanja naučnika. U početku dolazi do nakupljanja holesterola u nekim ćelijama unutarnjeg sloja arterije u obliku žućkastih masnih tačaka i pruga. One mogu nestati, ali ako je u krvi mnogo LDL čestica bogatih holesterolom, promene napreduju i nastaju ateromi ili plakovi. Oni sužavaju promer arterije. Na tom mestu dolazi do kovitlanja u protoku krvi, što pak pridonosi daljnjem oštećenju unutarnjih zidova krvnih sudova. Zbog nakupljenih masti i vezivnog tkiva smanjena je elastičnost zidova krvnih sudova pa se povećava mogućnost njezina pucanja na mestu plaka (može nastati i tzv. aneurizma). Ako pukne vezivna kapa ateroma, na tome mestu dolazi do stvaranja krvnog ugruška, što može znatno ili potpuno začepiti arteriju i izazvati npr. infarkt srca ili ishemijski moždani udar.

No, najčešće ateromi postupno rastu mesecima i godinama te sve više sužavaju promer krvnog suda, stvarajući sve izraženije simptome (anginu pektoris obeleženu bolovima u grudima, bolove u nogama i sl.).

Šta je normalni nivo holesterola?

Preporučena vrednost ukupnoga holesterola trebala bi biti manja od 5,0 mmol/L.

Vrednost LDL holesterola treba biti manja od 3,0 mmol/L.

S HDL holesterolom je drugačije, za njega je bolje da je što viši i on mora biti barem 1,0 mmol/L

Vaš će Vam lekar, zavisno o Vašem zdravstvenom stanju (postojanje drugih bolesti i/ili činilaca rizika) odrediti za Vas poželjne vrednosti masnoća u krvi.

Vrednosti koje se navode kao normalne na nalazima većine laboratorija predstavljaju najčešće prosečne vrednosti u nekoj sredini i ne upućuju na povezanost s bolešću.

Naručite BioLiver kapi skidanje holesterola pouzećem direktno na vašu adresu:

Telefon za naručivanje: 065 970 7777

E mail za naručivanje:  [email protected]

Knjiga: „Živeti s visokim holesterolom“

Izvor: Pliva.hr

Ostavite komentar

Ostavite komentar