„PETO JEVANĐELJE“
Jedno od najupečatljivijih svedočanstava Vaskrsenja Hristovog, koje je sačuvano do dana današnjeg, jeste Plaštanica Spasitelja – parče dugačke uske tkanine, kojom je bilo ogrnuto telo Isusa Hrista posle stradanja i smrti. Na naučno neobjašnjiv način se u njoj utisnuo lik Isusa Hrista. Već šest vekova Plaštanica se čuva u italijanskom gradu Torinu.
Jevanđelje po Marku pripoveda o događaju u vezi sa plaštanicom tako što kaže da je Josif Arimatejski, jedan od tajnih učenika Hristovih, uzevši plaštanicu i skinuvši telo Gospoda sa Krsta, obavio ga njom i položio u grob, koji je bio usečen u stenu, i prislonio kamen na vrata groba. Trećeg dana po Vaskrsenju, učenici Spasiteljevi, ušavši u grob smešten u malenoj pećini, videše samo ogrtač Hristov. Taj ogrtač je, zapravo, plaštanica.
Detalj koji nauka ne može da objasni: Levo je originalni snimak plaštanice, a desno negativ
Plaštanica je postala svetinja za učenike Hristove. Ona je duže vreme čuvana u Konstantinopolju, a posle krstaških pohoda bila je preneta u Zapadnu Evropu. Već šest vekova se nalazi u italijanskom gradu Torinu, pa joj i otuda naziv „Torinska“.
Na Plaštanici je nepojmljivo i na tajanstven način utisnut lik Isusa Hrista, skinutog sa Krsta posle Raspeća. Iako sa tragovima najtežih stradanja, lik je ispunjen mirom i nezemaljskom veličinom. Na visokom čelu vidni su mlazevi krvi, na rukama i nogama tragovi rana od eksera; krvavi podlivi od udaraca bičem pokrivaju celo telo.
Ova misterija je obelodanjena sasvim neočekivano 1889. godine. Tada su Plaštanicu prvi put fotografisali, a ona je začudila i samog fotografa, koji je na negativu zapazio jasno uočljiv Hristov lik! Od tog momenta počinje posebno, naučno istraživanje Plaštanice.
Negativ sa plaštanice
Plaštanica je za hiljade savremenih naučnika postala „peto jevanđelje“, koje neverujuće privodi tvrdoj i nepokolebljivoj veri.
U Jevanđelju se spominje da je Isus Hrist do svog raspeća bio podvrgnut bičevanju, ali tek Plaštanica svedoči koliko je žestoko ono bilo. Bičevi dva vojnika koji su bičevali Isusa Hrista su imali specijalne metalne završetke – kako je i bilo dozvoljeno u rimskoj vojsci. Udaraca je bilo ne manje od četrdeset – po leđima, grudima i nogama.
U Jevanđelju se govori da su dželati položili trnov venac na glavu Isusa Hrista, ali o tome, da to nije bio samo način poniženja, nego i nastavak mučenja, saznajemo od Plaštanice. Bodlje trnovog venca su bile toliko oštre, da su probile krvne sudove na glavi i krv je obilno lila po kosi i licu.
Plaštanica svedoči ne samo o raspeću Isusa Hrista, nego i o njegovom Vaskrsenju. U zapečaćenoj pećini sa njim je bila samo Plaštanica, i zato je samo ona „videla“ kako je došlo do Vaskrsenja.
Na Plaštanici naučnici nisu otkrili veštačke supstance, zaključivši da je lik na tkanini isti kao i na fotonegativu, a da se mogao pojaviti pri uticaju vrlo jake svetlosti, kada se obična tkanina sama pretvara u negativ. Ali niko, čak ni u uslovima savremenih laboratorija, nije mogao proizvesti ništa slično liku na Plaštanici.
Neki naučnici tvrde da je za dobijanje takvog lika potrebna jako velika svetlost unutar Plaštanice, primera radi kao pri eksploziji u Hirošimi, a da pritom Plaštanica ostane sačuvana. Takva svetlost je mogla zasijati samo u momentu Vaskrsenja.
Naučnici su otkrili i druge zadivljujuće detalje. Na tkanini se očuvao cvetni prah biljaka koje rastu samo u Palestini; sama tkanina je izrađena na odavno zaboravljen način koji se primenjivao početkom naše ere na Bliskom Istoku; sve rane na telu u potpunosti odgovaraju jevanđeljskim opisima stradanja i smrti Gospoda Isusa Hrista, i slično se nije moglo desiti nijednom drugom čoveku, čemu svedoče tragovi od trnovog venca ili rebra probijena kopljem. I to je samo deo onoga što su otkrili naučnici i sav hrišćanski svet o Plaštanici.
Pojavila se i nauka – sindologija, od grčke reči „sindon“ za plaštanicu. Uostalom, naučnicima je ostalo još mnogo nerazjašnjenih pitanja, a najvažnije je – naučno utvrđivanje perioda kom Plaštanica pripada.
Plaštanica je u svojoj istoriji preživela nekoliko požara, koji su na njoj ostavili tragove. Poslednji put je gorela 1997. godine. Tada je nekim čudom pošlo za rukom jednom italijanskom vatrogascu, koji je potom proglašen za narodnog heroja, da iz neprobojnog sarkofaga izvuče Plaštanicu. Iste godine je Svjatejši Patrijarh Moskovski i cele Rusije Aleksij Drugi u moskovskom Sretenjskom manastiru osveštao lik Plaštanice kao Nerukotvoreni lik Spasitelja.