Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Zdravlje

Da li probiotici mogu biti štetni? Probiotik i tanko crevo

PROBIOTICI MOGU DA BUDU ŠTETNI

Odgovor na pitanje da li probiotici mogu biti štetni je: DA, probiotik može da bude štetan, posebno ako se probiotik naseli u tanko crevo

 

Znate li šta je mikrobiom i zašto je on važan za vaše zdravlje? Zašto vam lekari nakon antibiotika daju probiotike? Upravo zato da bi obnovili mikrobiom – vašu crevnu floru koju unište antibiotici.

Iako vlada opšte uverenje da su probiotici zdravi to i nije baš tako u praksi, posebno za osobe koje imaju masnu jetru, nadimanja posle jela i „brain fog“ (osećaj pritiska u čelu, nesvestice i pospanosti). A probiotičke kulture danas industrija stavlja u sve moguće proizvode, od jogurta, pa do kekseva, čokolada, funkcionalne hrane. Što može da bude štetno za neke osobe.

Pa razmotrimo to pitanje u skladu sa najnovijim istraživanjima mikrobioma da li probiotici mogu biti štetni?

Mikrobiom Da li probiotici mogu biti štetni - Probiotik i tanko crevo

Do sada sam pročitao nekoliko medicinskih studija koje govore da probiotici mogu da budu štetni u nekim slučajevima. Jedna od tih studija koja mi je ostala u pamćenju, istraživački rad turskih lekara o probioticima, govori da kod prevashodno gojaznih osoba koje imaju masnu jetru i metabolički sindrom, da kod njih u crevima postoji nesrazmerno veći broj jedne vrste popularnih probiotičkih bakterija i da njima uzimanje klasičnih probiotika šteti.

Turski lekari su utvrdili da osobe koje su gojazne, koje imaju metabolički poremećaj i imaju masnu jetru, ujedno imaju i povećan nivo jedne do dve vrste probitičkih bakterija koje se stalno nude u vidu kapsula probiotika ili se stavljaju u jogurt. Za te pacijente ti navedeni probiotici su štetni i ne treba da ih uzimaju kao dodatak ishrani. Oni su zaključili isto što i drugi istraživači u svetu a to je da se probiotici ne trebaju uzimati slobodno i da se moraju dizajnirati u skladu sa vašom crevnom florom a ne uzimati napamet. Kod nekih bolesti uzrok ili posledica može biti izmenjena crevna flora i medjusobni odnos probiotičkih kultura.

U crevima postoji preko 500 različitih bakterija koji čine crevnu floru. Iz nekih ne uvek dovoljno pouzdanih razloga nauka i industrija forsiraju samo 7 glavnih probiotičkih kultura za koje se veruje da su blagotvorne: Lactobacillus acidophilus, Lactobacillus bulgarius, Lactobacillus reuteri, Streptococcus thermophilus, Saccharomyces boulardii, Bifidobacterium bifidum i Bacillus subtilis. I glavna trka proizvodjača je da se stavi što više miliona bakterija u kapsulu probiotika a ne to kome koje probiotičke bakteriju uopšte trebaju.

Druga zanimljiva studija američkih lekara koju vam ovde prenosim je o postojanju probiotičkih kultura i bakterije lactobacillus u tankom crevu koja izaziva brain fog i nadimanja.

Brain fog ili magla mozga (pomućenje mozga) je naziv za zdravstveni problem koji se manifestuje teškoćama sa razmišljanjem, tupim tihim bolom, nesvesticom, pospanošću, dekoncentracijom, što sve ide do nivoa da osobe teško normalno funkcionišu – treba jasno razumeti brain fog nije psihoza ili bolest uma, psihička bolest, već je to zapravo fizička bolest.

„Brain fog – zamućenost mozga“ nije zdravstveno stanje. To je izraz koji se koristi za određene zdravstvene simptome koji mogu uticati na vašu sposobnost razmišljanja. Možda se osećate zbunjeno ili neorganizovano ili vam je teško da se fokusirate ili ostvarite svoje misli u jasnim rečima – Web Med

Brian fog je u zadnjih deteak godina vrlo popularan sindrom za istraživanje. Dugo medicina nije htela da prizna da to postoji ali upornost alternativne medicine da objasni taj sindrom simptoma i sve više pacijenata koji su se žalili na te simptome doveli su do priznanja klasične medicine da to stanje postoji. Za brain fog se kao glavni uzrok nastanka tog poremećaja uzimalo da ih izaziva sindrom propustljivih creva.

Naučnici su otkrili da osobe koje imaju brain fog ujedno imaju i prisutne probiotičke bakterije Lactobacillus u tankom crevu, gde im mesto nije, koje proizvode višak D mlečne kiseline, koja pak stvara niz problema u telu. I oni u tekstu kažu sledeće:

“ … D-mlečna kiselina je poznata kao privremeno toksična za moždane ćelije, ometajući kogniciju, razmišljanje i osećaj vremena. Nalazili su da neki pacijenti imaju 2-3 puta veću količinu D-mlečne kiseline u krvi. Neki su rekli da je njihova maglovitost mozga – koja je trajala od pola sata do nekoliko sati nakon jedenja – bila toliko ozbiljna da su morali da napuste posao….“

I što je najludje od svega, takve slučajeve brain foga su uspešno lečili antibioticima koji zapravo ubijaju sve bakterije u crevima pa i Lactobacillus!!! Treba samo napomenuti da ne deluje svaki antibiotik podjednako efikasno na sve bakterije creva, tako da treba naći efikasan antibiotik za Lactobacillus bakterije, koji deluje baš na njih. To se u uputstvima za antibiotike nekada navodi na koje bakterije deluju lekovi.

Ceo tekst o ovom istraživanju da li probiotici mogu biti štetni je na linku ovde. 

To je svojevrstan paradoks kad je zvanični protokol da se nakon uzimanja antibiotika koriste probiotici kako bi obnovili crevnu floru debelog creva. Ali u ovom slučaju ide obrnuto, antibiotici treba da pobiju probiotičke kulture u tankom crevu kako bi se crevna flora tankog creva obnovila.

“ … Ono što sada znamo je da probiotičke bakterije imaju jedinstveni kapacitet za varenje šećera i proizvodnju D-mlečne kiseline u tankom crevu. Dakle, ako kojim slučajem kolonizujete svoje tanko crevo s probiotičnom bakterijom, onda ste postavili pozornicu za potencijalno razvijanje laktacidoze i brain foga – moždane maglovitosti, “ – kaže Dr Rao….“

Istraživanja mikrobioma su u punom jeku i narednih godina nas očekuje čitav niz uzbudjujućih nalaza oko toga kako funkcionišu naša creva i saznanje da su ona osnov našeg zdravlja, što su inače različiti narodi kroz vekove unazad dobro znali i zato su koristili stomahike kao što Lincura, Pelinkovac, Sweden bitter i druge gorke eliksire, koji su delovali na čišćenje jetre, na čišćenje crevne flore i delovali su kao antiparazitni program.

BioGast kapi za želudac gif-728x90

Takodje, ovo istraživanje o probiotičkim bakterijama u tankom crevu ističe i značaj prekomernog unosa ugljenih hidrata i mlečnih proizvoda, koji su doveli do toga da su se crevne bakterije toliko namnožile da su počele da kolonizuju i tanko crevo u potrazi za šećerima i mlekom. Jer, lactobacillus bakterija boravi u debelom crevu, ali ako je stalno snabdevamo ugljenim hidratima i mlečnim proizvodima (jedemo puno testa, hleba, slatkiša, sokova, jogurta, sira) ona počinje da se množi, širi kroz debelo crevo i da kolonizuje dalje creva penjući se ka tankom crevu. Na kraju usled obilne hrane kojom je snabdevamo trajno se naseli i u tanko crevo gde joj nije mesto.

Pored obilnog unosa ugljenih hidrata i mlečnih proizvoda (čokolada i slatkiši na primer) problem je što se stalno nešto jede. Nema pauza izmedju obroka, non stop se bakterijama dodaje gorivo za njihov rast u crevima. Umesto da smo se redukcijom hrane i obrocima u razmacima branili od bolesti, da smo jeli malo i umereno, da smo postili, mi smo samo jeli i jeli, hraneći naše crevne bakterije dok one nisu prevladale u telu.

Na kraju, uvek dodjemo do mudrosti pravoslavnog posta i njegovih isceljujućih sila kao najbolje terapije za čišćenje tela i duše za razliku od pomame za traženjem instant rešenja i intezivnog uzimanja super hrane, suplemenata i lekova.

Post je već dve hiljade godina najbolja terapija i preventiva.

 

Zlatko Šćepanović

FB profil

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280