POVRĆE SREDOZEMLJA
Bamija (Abelmoschus esculentus) je kod nas retko i neobično povrće iz Sredozemlja koje može i da leči. Lekovito delovanje Bamije koja smanjuje loš a povećava nivo dobrog holesterola
Bamija (Abelmoschus esculentus) je neobično i ukusno povrće i lekovita biljka koja pripada porodici slezova (Malvaceae). Bamija je jednogodišnja skrivenosemenica za koji se veruje da vodi poreklo iz Egipta gde se još od davnina primenjuje zbog svojih lekovitih svojstva, a na naše područje dospela je putem Sredozemnog mora.
Na području Balkana upotreba bamije je najzastupljenija u Bosni i Hercegovini, dok se u Srbiji na tržištu češće može naći u suvom obliku, koji je podjednako zdrav kao i svež. Cvetovi bamije su u obliku zvona, bledožute boje i traju samo jedan dan. Nekoliko dana nakon što procveta, započinje berba bamije.
Prvi plodovi se javljaju krajem juna i prisutni su sve do kasne jeseni. Period u kome možete nabaviti svežu bamiju je dosta kratak, ali kao što je već naglašeno, sušena bamija je izvanredna zamena.
Tradicionalna upotreba bamije osim u kulinarstvu, uključuje lečenje i tretman ulkusa želuca, problema sa varenjem, dijareje i konstipacija. Bamija se takođe upotrebljavala kao lek za infekcije, groznicu i artritis. Drugi ga koriste kao tretman za svrab i obnavljanje rana na koži.
Nutritivne vrednosti bamije
Seme bamije poseduje veliki broj hranljivih sastojaka, uključujući oko 15% proteina, 30% ugljenihidrata, 7% rastvorljivih vlakana, koja su neophodna za dobro zdravlje digestivnog trakta i oko 2% masti (linolenska, linolna, oleinska kiselina).
Od minerala koji ulaze u sastav bamije spadaju kalcijum koji obezbeđuje čvrstinu kostiju, magnezijum koji reguliše metaboličke procese i reguliše kontraktilnost ekscitabilnih tkiva, mangan, gvožđe, kalijum i cink.
Ono što je čini veoma posebnom biljkom je činjenica da se minerali iz ove biljke veoma dobro apsorbuju, što znači da će ih organizam iskoristiti u velikoj meri, a to svojstvo duguje niskom sadržaju tanina, fitata i oksalata.
Bamija je takođe veoma bogata vitaminima, uključujući folnu kiselina, vitamine B kompleksa kao što su B1, B3 i B6, vitamin C i β-karoten. Od fitohemikalija i aktivnih komponenti kojima se pripisuje lekovito dejstvo, bamija sadrži katehine, derivate flavonola, kvercetin, sterole, triterpene i epigalokatehin.
Zdravstveni efekti bamije
- Bamija pomaže u izlečenju bolesti bubrega. U jednoj studiji se pokazalo da je bamija značajno smanjila nivo proteina u urinu, što je povezano sa normalizacijom funkcije bubrega kod bubrežnih bolesnika. Kod 35 bolesnika sa bubrežnom bolešću koja je bila povezana sa dijabetesom, bamija je ispoljila antioksidativni efekat i povećala funkciju bubrega.
- Bamija može uticati na regulaciju nivoa šećera u krvi kod dijabetičara. U jednoj studiji se pokazalo da je bamija efikasno smanjila nivo šećera i insulina u krvi obolelih trudnih pacova. Takođe redovna upotreba bamije je redukovala HbA1C (koji predstavlja marker dijabetesa). Kod gojaznih miševa sa dijabetesom, ekstrakt ove biljke smanjuje šećer u krvi (smanjena proizvodnja PPAR gama).
- Bamija može regulisati nivo holesterola u krvi. U kontrolisanim kliničkim studijama je pokazano da bamija efikasno smanjuje nivo holesterola u krvi kod pacova obolelih od dijabetesa smanjujući apsorpciju holesterola unetog hranom iz digestivnog trakta. Kod pacova sa dijabetesom smanjen je loš kolesterol u krvi (ukupni holesterol, LDL holesterol i lipoprotein vrlo niske gustine) dok je sa druge strane povećan dobar holesterol (HDL). Ekstrakt bamije smanjuje nivo masti u krvi i ukupni holesterol u pretilih miševa (smanjena proizvodnja PPAR gama).
- Bamija može smanjiti umor. Seme bamije, ali ne i mahuna, poboljšala je izdržljivost miševa u jednoj studiji. Jedno od jedinjenja koje nastaju u toku vežbanja je mlečna kiselina. Tokom intenzivnog napora količina mlečne kiseline znatno raste, bamija smanjuje nastanak mlečne kiseline i na taj način povećava izdržljivost.
Milan Popović
Izvor: Priroda na Dar