PROMENE U FORMI I DIZAJNU
Donji veš predstavlja jedan od najvažnijih segmenata odeće, neizostavan je u savremenom dobu i svakodnevno se nosi ispod ostatka odeće.
Osim toga, veš je izuzetno intimna stvar, s obzirom na to da on predstavlja onaj prvi sloj odeće, koji se oblači na golu kožu. Ima ulogu da čuva higijenu intimnih delova, da zaštiti od hladnoće, a pored toga daje oblik i potporu pojedinim delovima tela.
Danas postoji veliki broj varijacija kada je u pitanju izgled, oblik i materijal od kojeg se izrađuje donji veš. Postoje brojni modeli kako muškog tako i ženskog donjeg veša, a najčešći su bokserice, slip, ženske tange, a takođe postoje i brojne varijacije brushaltera.
U nastavku pogledajte kakav put je imao donji veš kroz istoriju i sve druge važne detalje koji su pratili razvoj ovog intrigantnog odevnog predmeta.
Istorija donjeg veša – kada i gde je nastao?
Istorija donjeg veša seže nekoliko hiljada godina unazad, još do drevne rimske civilizacije, kada su se prvi put i pojavili ovi komadi odeće. Pre nego što je donji veš nastao kao takav, zamena za njega bile su dugačke tunike koje su se nosile ispod garderobe.
Njihova osnovna namena bila je da sakriju nago telo, a prvi put su se koristile u Egiptu i u Grčkoj, a zatim i u drugim delovima sveta. Stari Egipćani su kao donji veš koristili komad platna koji su obavijali oko bedara.
Zbog svog glavnog cilja da zaštiti i sakrije one najintimnije delove tela, ovaj veš se naziva još i intimni veš, a taj naziv potiče od latinske reči “intimus” što znači privatno ili lično.
Razvoj donjeg veša – od srednjeg do 20. veka
Kada je u pitanju donji veš istorija ovog dela odeće je bila izuzetno burna, a sam donji veš je tokom godina prošao kroz najrazličitije faze i promene, kako u formi tako i u dizajnu.
Donji veš koji je kreiran u renesansnom periodu bio je dugačak sve do kolena i njegova osnovna funkcija bila je da spreči direktan kontakt ostalih komada garderobe sa golom kožom. Muški donji veš je bio vrećastog oblika, sa širokim nogavicama koje su se vezivale u struku. Zanimljivo je da su takav donji veš nosile i žene tog doba.
U 18. veku, dugačak donji veš su zamenili korseti. Ovakvi modeli donjeg veša su sa donje strane bili skraćeni i pripijeni uz prepone. Vezivali su se čvrsto uz torzo i njihov osnovni zadatak je bio da učvrste i stegnu struk i stomak.
Forma korseta je bila veoma uska pa je njihovo oblačenje, a pogotovo nošenje bilo izuzetno bolno. Tada se prvi put donji veš koristi u službi estetskog izgleda, odnosno za vizuelno poboljšanje izgleda figure.
Krajem 19. i početkom 20. veka počele su da se događaju brojne, u to vreme može se čak reći i revolucionarne, promene kada je u pitanju inovacija u dizajnu donjeg veša. U to vreme, pored zaštite i prekrivanja intimnih delova, donji veš je zahvaljujući sve atraktivnijem dizajnu dobio i novu ulogu.
Po prvi put se sa donjim vešom igralo na kartu zavodljivosti. Ženski donji veš je postepeno počeo da se sve više skraćuje, ali i ukrašava detaljima. Kroj je menjao svoje formu i sve više išao ka tome da donji veš bude seksi i ističe žensku figuru.
Kriza, pa povratak na velika vrata
Početkom 20. veka, odnosno nakon Prvog svetskog rata, na tržištu se pojavio prvi “skraćeni” donji veš. Išavši u korak sa ostatkom modne industrije, gde su suknje bile sve kraće, veš je morao da isprati takav trend.
Ipak, kasnije usled velike svetske krize i tenzija oko novog rata, a onda i samog sukoba, proizvodnja donjeg veša je bila zapostavljena, a jedno vreme čak i potpuno obustavljena. Međutim, istorija donjeg veša tu nije prekinuta.
Nakon Drugog svetskog rata, odnosno pedesetih godina prošlog veka, donji veš se ponovo vratio u žižu interesovanja, pa je ponovo počela njegova masovna proizvodnja i prodaja. U tom periodu u modu su se ponovo vratili korseti, međutim ovog puta oni su bili u znatno slobodnijoj i opuštenijoj formi nego ranije.
Šezdesetih godina 20. veka, došlo je do prave revolucije, ne samo kada je tehnologija već i kada je veš u pitanju. Naime, tada su snimljene i prve TV reklame koje su za cilj imale da izreklamiraju i što bolje predstave ove komade odeće.
Masovna, industrijska proizvodnja donjeg veša
Sedamdesetih godina prošlog veka u industrijsku proizvodnju donjeg veša ubačeni su i elastični materijali, tako da se od tada nije proizvodio samo pamučni donji veš. Osim toga, u tom periodu dizajneri donjeg veša su počeli da koriste i druge materijale poput čipke i svile.
Po prvi put u izradi donjeg veša koristile su se i intezivnije boje kao što su crna ili crvena. Do tada, modeli donjeg veša su se proizvodili uglavnom u beloj, a ponekad i u bež boji. Kako je rasla potražnja, tako je rasla i ponuda različitih vrsta donjeg veša, a sama industrija stavila je akcenat na dostupnost što većeg broja modela i na što veći izbor boja i materijala.
Kao što ste mogli da pročitate, donji veš kroz istoriju je prošao izuzetno dug put, razvijao se, menjao, ali uvek opstajao. Danas se čini da dizajnerima donjeg veša mašte nimalo ne manjka, naprotiv!
Na tržištu se mogu pronaći raznorazni modeli donjeg veša, a smisao više nije samo u tome da se sakriju i zaštite intimni predeli, već se fokus stavlja i na atraktivnost i zavodljivost samih komada.