MEDICINSKI PROTOKOL ILI KAD DOKTORI UTIHNU

Javno zdravlje počinje da trpi jer su doktori sve ćutljiviji sa pacijentima. Razlog su medicinski protokol, uticaj farmacije, osiguranja, države i razmaženi pacijenti

Danas lekari mudro ćute prema pacijentima i ćutaće sve više. Jedan od ključnih razloga za to je medicinski protokol koji ih obavezuje da rade po postavljenim medicinskim propisima. Propisi su uvek u redu, oko toga će se svako normalan složiti, osim kada izgube smisao.

Imao sam zanimljivu konverzaciju sa jednim prosvećenim, razumnim i mudrim lekarom.

Moj sagovornik je otpočeo diskusiju jednostavnim konstatacijama:

„Medicina je prestala da leči. Osim par grana kao što su hirurgija, ortopedija, stomatologija, mi više ne lečimo pacijenta već ih samo lekovima održavamo u radno sposobnom stanju.“

„Mi zapravo nemamo nikakav lek za hronične bolesti ili autoimune bolesti i ne trudimo se ni da ga nadjemo, farmacija se vrlo uspešno bavi palijativnim lekovima koji samo smiruju simptome takvih bolesti, skoro nikoga ne izleče. Medisinski protokol za autoimune bolesti je terapija koja samo održava pacijenta u funkcionalnom stanju lekovima, ne isceluje nikakvo poremećeno stanje kod njega. „

„Kad ne znamo šta je uzrok neke bolesti, kao što su to autoimune, imunološke ili hronične bolesti, medicina samo kaže da je to genetska bolest, genetski poremećaj. I to je to. Time se daje konačna presuda da nema leka, eto geni su krivi, konačno je, a to ne mora uopšte da bude tačno jer se zna da se geni mogu promeniti, odnosno da se oni aktiviraju i pasiviziraju usled nekog uzroka.“

„Danas kada pacijent udje kod lekara medicinski protokol nalaže da ga mi više ne pregledamo celovito kao nekada, kada smo detaljno ulazili u dijagnozu jedne osobe, njegov život i porodicu, pregledali celo telo i sve okolnosti. Prvo, nema se vremena, sve ide kao na traci a drugo, prinudjeni smo medicinskim protokolima da rešavamo samo ono na šta se pacijent žali. Neko ko ima gastritis možda ima to zbog loših krajnika ili sinusa, koji su pod hroničnom upalom i stalno stvaraju gnoj koji nagriza sluzokožu jednjaka i želuca, ali se lekar time ne bavi – prepiše kontrolok za želudac i viče: Sledeći pacijent!“

„Medicinski protokol po kojima danas radimo su unanazadili javno zdravlje. Ranije su lekari za nazebe i prehlade davali preporuke iz prirodne medicine, topao čaj, supa, inhalacija bosiljkom. Pogledajte samo kako izgleda Kućni lekar iz 70 godina prošlog veka, tu nema farmacije. Danas posle 50 godina je to maltene zabranjeno, jer ti zvaničan medicinski protokol nalaže da za svaku bolest daješ samo neke odobrene lekove. Možeš ti da po savesti kažeš pacijentu da se leči kućnim metodama ali ako te on iz nekog razloga tuži, gubiš licencu zbog „neadekvatnog“ lečenja. Ako mu pak daš lekove, antibiotike, pacijent je srećan a ti zaštićen istim tim protokolom.“

„Štetnost antibiotika je velika. Antibiotici su super jaki lekovi, to je zaboravljeno. To i lekari ne shvataju. Nikakvi probiotici ne mogu da poprave štetu koju antibiotici prave imunom sistemu i crevima, posebno deci. Antibiotici su odličan lek za teške infekcije grla, pluća, rana, ali davati ih deci za svaku jaču prehladu, to je ludost.“

„Vakcine? Vakcine su moćno oružje zdravlja i iskorenile su mnoge velike bolesti ali se sada sa njima počelo preterivati. HpV vakcina je najbolji primer. Danas teraju devojčice da dobiju HpV vakcinu kao zaštitu od papiloma virusa, umesto da ih vaspitaju i štite od kontakta sa papiloma virusom, a to su česti seksualni kontakti sa više partnera. Umesto da devojčice čuvamo i njihovo reproduktivno zdravlje, mediji ih sistematski zaglupljuju i navode da što mladje ulaze u seksualne odnose i sa što više partnera. Posledica su polne bolesti i papiloma virus. I mi sad to kao sprečavamo dodatnom vakcinacijom dece umesto da uklonimo uzrok infekcija. A ne znamo koje su posledice tako česte vakcinacije. Često pomislim da se to sa vakcinacijama negde svesno i podmuklo planira i radi prema ljudima.“

„Medicinski sistem je postao sprega farmacije, osiguranja i države, a lekari su samo puki izvršioci direktiva koje dolaze sa tih strana, tu više niko ne vodi računa o zdravlju pacijenta, o ličnosti koje traži isceljenje, nego je sve igra brojki, ko će koliko da zaradi ili potroši.“

„Dobri, stari i jeftini lekovi se sistematski izbacuju iz upotreba a zamenjuju se skupljima, koji brže deluju ali sa više štetnih efekata. Pacijenti traže brzo rešenje, sada i odmah, lekari sredstvo da zadovolje pacijenta a farmaceutske kuće profit od skupljih lekova.“

„Doktor više ne sme pacijentu da kaže ništa što je vezano za ličnu higijenu pacijenta i njegove prehrambene navike, i da ga time leči, jer pacijent očekuje samo lekove. Doktor koji vaspitava pacijente kako da žive i ne daje lekove, nije cenjen i popularan, jer su i pacijenti postali razmaženi i mlitavi, neće ni oko čega da se potrude, neće da menjaju svoj životni stil, hoće samo čarobnu tableticu.“

„Najviše se kod nas umire od kardiovaskularnih bolesti, zakrčenje arterija i kapilara, bolesti srca i moždani udari. Zvanična terapija kod takvih stanja se sastoji u uzimanju lekova za razredjenje krvi, za kontrolu srca i aspirina. Niko od lekara ne kaže pacijentu da bi trebalo da dugo posti jer je to univerzalan lek za čišćenje krvi i krvnih sudova. Ali ne, lekar to ne sme da preporuči a ni pacijent to ne želi da čuje, jer pacijent voli da jede i uživa u hrani, da ništa ne menja u svom životu i očekuje da će lekovi da ga poprave. Pije aspirin godinama, a aspirin je salicilna kiselina, kiselina dakle, i onda posle nekog vremena dobije gastritis, osteoporozu i poremećaj bubrega od aspirina, ali to mu niko neće reći da je nus posledica bezazlenog aspirina.“

Slika; Levo su % uzroci smrti a desno prikaz koliko % mediji čemu pridaju važnost – mediji se ne bave glavnim uzrocima smrti

„Država, mediji i socijalne mreže sistematski uništavaju lekarsku etiku. Lekar koji se usudi da pacijenta leči na razuman i starinski način ili da mu predloži neku alternativnu metodu lečenja, odmah biva stigmatizovan kao nadrilekar, budala, neznalica, ludak. Time najviše gube sami pacijenti jer se takvi razumni lekari povlače a pacijenti postaju robovi medicinskih protokola i stalnog uzimanja lekova.“

„Niko se ne zapita kako su ljudi uopšte živeli pre 100 godina kada farmaceutskih lekova nije ni bilo a nije postojao ni medicinski protokol. Iz ove perspektive, pa više od pola današnjih pacijenata kada bi se vratilo to vreme bez lekova, odmah bi „poumiralo“ bez tableta za bolove, pilula za spavanje, bensedina, kontroloka, aspirina, antibiotika, kortikosteroida, zolofta.“

„Danas lekari na Medicinskom fakultetu ne izučavaju prirodnu medicinu i prirodno lečenje, to je ukinuto. Nemaju čak ni fakultativnu nastavu iz tradicionalne medicine ili alternativne medicine koja je ozvaničena, kao što su to kineska tradicionalna medicina, homeopatija i kvantna medicina. Žalosno je što ni posle završetka studija malo lekara istražuje drugi način lečenja, neku alternativu sadašnjoj farmaciji. Lekari su upregnuti da prate samo nove protokole i nove terapije i lekove unutar klasične medicine a toga ima toliko puno.“

„Naša tradicionalna medicina koja je vekovima lečila narod je nestala iz medicine, lekari ništa ne znaju o njom, niko im to ne pominje, niti im daje uvid u narodno blago. Ne govorim tu o vračarama, šamanima, nego o tradicionalnom travarstvu, Hilandarskom kodeksu, Pelagiću, profesoru Tucakovu. Tu ima prevazidjenih stvari, ali i medicinske mudrosti. “

„Zlatno vreme medicine je bilo pre 100-ak godina kada je ona stvarala veliki progres u lečenju bolesti. Danas je ona na vrhuncu svojih mogućnosti, tu su sada novi inovativni lekovi, postoje lekovi koji održavaju pacijente sa retkim bolestima, postoje nova tehnička medicinska rešenja i proteze, dijagnostika je vrlo napredovala ali je suštinski ovo olovno vreme za pacijenta, jer su ljudi sve bolesniji i zavisniji od lekova.“

„Prosečan penzioner danas pije 6 do 15 tableta dnevno da bi bio funkcionalan a koliko samo radno sposobnih ljudi dnevno pije tablete broja im se ne zna – jel ti je jasno dokle je zdravlje pojedinca degradiralo?“

Zlatko Šćepanović