KONZUMACIJA RIBE
Riba u ishrani je u Srbiji nepravedno zapostavljena iako je veoma zdrava. Jedemo mnogo manje ribe nego u EU. Zbog čega je to tako?
Imajući u vidu da sadrži omega-tri masne kiseline, belančevine, vitamine i da je niskokalorična, nutricionisti preporučuju da se riba bar dva puta nedeljno nađe na trpezi. Ipak, mi jedemo mnogo manje ribe nego što je to korisno za naše zdravlje.
Jedemo je uglavnom leti na moru i u ovo doba godine, odnosno za vreme posta. Najčešće se na trpezi nađe šaran, pastrmka, som ili neka morska riba.
Profesora ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Zoran Marković ističe da često kažemo da je riba skupa, ali ne razmišljamo koliko je dug proces proizvodnje.
„Da bi se proizveo konzumni šaran, treba negde oko 900 dana – malo manje od tri godine. Ukoliko uporedimo vreme trajanja proizvodnje ribe sa vremenom trajanja proizvodnje pilića, koji se proizvedu za 40 dana ili prasića – za 60, jasno nam je da je taj proces daleko duži“, objašnjava profesor Marković.
Ističe da su cene slične, iz čega se može zaključiti da riba zapravo nije skupa.
„Možda smo mi plitkog džepa, pa nam se čini, ali riba je u Srbiji verovatno jedna od najjeftinijih namirnica, ukoliko gledamo uloženo vreme, trud, novac i potrebne resurse da bi se proizvela“, naglašava Marković.
Podseća i da je raspon cena visok, pa ima riba koje su prilično nedostižne, posebno za ljude sa niskim primanjima, a ima i vrlo kvalitetnih riba, poput skuše, koje su dostupnije svima.
„Što je više jedemo, bićemo zdraviji kao nacija“
Prosečno pojedemo godišnje od četiri do sedam kilograma ribe, a profesor Marković ističe da bi trebalo da dođemo do proseka Evropske unije – 24,4 kilograma.
„Što je više jedemo, bićemo zdraviji kao nacija i svako od nas pojedinačno. Ribu treba jesti najmanje dva puta nedeljno, a ukoliko imamo mogućnosti i svakog dana. To je itekako dragoceno za naš organizam“, ističe profesor Marković.
Kaže da su sve ribe dragocene za ishranu, pa je izbor najviše pitanje ukusa.
Ističe da je riba iz prirodnog okruženja poželjnija na trpezi od gajene, ali da je i ona veoma dobrog kvaliteta, dok su konzerve samo alternativa.
„Uvek je najbolja sveža riba. Ukoliko se opredelimo za konzerve, gledaćemo kada je proizvedena, odnosno kada je dospela na naše tržište. Vrlo često konzerve sa višom cenom imaju i razlog zbog čega su skuplje – bolja obrada ili su kvalitetnija ulja koja se dodaju uz ribu“, objašnjava Marković.
Kako proveriti da li je riba sveža
Na Institutu za higijenu i tehnologiju mesa proverava se kvalitet i ispravnost ribe koja se nalazi na našem tržištu.
Doktor Branko Velebit kaže da uzorke na kontrolu obično šalju organi veterinarske inspekcije iz objekata koji su registrovani za promet ribe.
„Potrošači treba da kupuju ribu u objektima koji su registrovani za promet ribe i koji su pod nadzorom veterinarske inspekcije. To su poznate ribarnice na pijacama ili maloprodajni lanci“, objašnjava Velebit, dodajući da je od najvećeg rizika riba koju prodaju neregistrovani alasi.
Potrošači i sami mogu da provere da li sa ribom nešto nije u redu i kakav je njen kvalitet.
„Riba mora da bude pokrivena sa sluzi neutralnog mirisa. Oči moraju da budu staklaste i ispupčene. Ako su oči udubljene, riba nije sveža. Krljušti treba da budu crvene i krvave. Najjednostavnije je prstom pritisnuti trbušni deo ribe. Ukoliko se mišićno tkivo vrati nazad, riba je sveža“, navodi Velebit.
Kaže da potrošač i prilikom pripreme ribe može da proveri da li postoje tragovi parazitološke kontaminacije.
„Kada filetira ribu, potrošač može da usmeri mišićno tkivo ka izvoru svetlosti i tako utvrdi prisustvo valjkastih crva koji se čestio nalaze u slatkovodnim ribama kao što su smuđ, šaran i som“, kaže doktor Velebit.
Izvor. RTS