Apsorpcija hrane i kako deluju enzimi za varenje u stomaku

ENZIMI VARENJA

Apsorpcija hrane ili upijanje veće količine hranljivih materija koje omogućuju enzimi za varenje u stomaku

Izraz „čovek je ono što jede“ je zabluda. Istina je da smo mi ono što varimo – a digestivni enzimi za varenje su ključ za bolje varenje i apsorbciju.

Veoma iznenađujuće je to što je do skoro mali broj ljudi bio upoznat sa načinom funkcionisanja sistema za varenje. Danas postoji rastuća učestalost broja oboljenja koja su prouzrokovana poremećajem apsorbcije koja vodi do nedostatka enzima za varenje.

Kineska poslovica „Onaj koji koristi lekove i zanemaruje dijetu, zapravo je protraćio veštinu lekara“, nije tačna onoliko koliko bismo mi voleli da jeste. Često, pravilna ishrana sama po sebi nije dovoljna u održavanju dobrog zdravlja i izbegavanju bolesti.

Šta su enzimi za varenje?

Uloga enzima za varenje je zapravo uloga katalizatora, odnosno uloga u ubrzavanju posebnih, od životnog značaja hemjijskih procesa u našem telu. U suštini oni pomažu da dođe do razlaganja većih molekula u manje i upotrebljivije molekule. Novonastale molekule naše telo koristi da bismo preživeli – tako da je suvišno naglašavati koliko je važna uloga enzima za pravilno varenje!

Duodenum ili takozvano dvanaestopalačno crevo (prvi i najkraći deo creva) je veoma zauzeto mesto: aminokiseline se izbacuju iz proteina, masne kiseline i holesterol se izbacuju iz lipida (masti) i šećeri se izbacuju iz ugljenih hidrata.

Jedro razdvaja nukleinske kiseline važne za DNK u nukleotide. Sve hranljive materije (one koje su dobijene iz mesa) se razlažu na manje molekule koji se mogu prenositi putem krvi i ubrzati metabolizam i samim tim obezbediti njegov pravilan rad. Hranljive materije (one koje su dobijene iz voća i povrća) ukoliko već nisu razložene u želudačnoj kiselini se takođe transportuju u krvotok.

Pankreas proizvodi žučne soli ili kiseline – to obuhvata vodu, elektrolite, amino kiseline, holesterol, masnoće i bili rubin – i sve ovo potiče iz jetre posredstvom žučne kese. Kombinacijom OH kiselina i dezoksiholnih kiselina se dobijaju amino kiseline glicin i taurin, koji samostalno proizvode žučnu so. Žučna so razlaže masnoće i onemogućava enzime lipaze da dalje razlažu.

Enzimi za varenje u crevima uključuju i druge procese:

• prelazak aminopeptidnih veza u amino kiseline
• stvaranje laktoze od glukoze
• varenje proteina i masti
• sekretin (uloga u kontroli hormona) se ispušta u krvotok iz dvanaestopalačnog creva
• stvaranje maltoze od glukoze
• izomaltaza prelazi u izomaltozu

Iako se primarno bave mastima i amino kiselinama, enzimi u pankreasu takođe uključuju:

• lipaza pretvara trigliceride u masne kiseline i glicerol
• amilaza pretvara ugljene hidrate u proste šećere
• nastaje elastin
• pomoću tripsina proteini se pretvaraju u amino kiseline
• jedro pretvara nukleinske kiseline u nukleotide
• nastaju masne kiseline

Enzimi za varenje nisu samo poželjni, već su i neophodni! Oni razlažu hranu  na amino kiseline, masne kiseline, holesterol (da, veoma je važno imati holesterol), proste šećere i nukleinske kiseline, i to sve doprinosi nastanku DNK.

Proces od 6 koraka, koji počinje žvakanjem, izaziva domino efekat u pokretanju niza mehanizama:

1. Pljuvačka koju lučimo u ustima je prvi enzim za varenje koji se aktivira u procesu razlaganja hrane na molekule, a taj proces se nastavlja nakon što hrana stigne do stomaka.
2. Ćelije u stomaku zatim započinju otpuštanje kiselina, pepsina i ostalih enzima, uključujući i amilazu, kao i proces razlaganja delimično svarene hrane u himus (hrana na koju je delovao stomačni sok, ali koja još uvek nije prešla iz želuca u creva).
3. Kiseline imaju ulogu u neutralizaciji pljuvačnih žlezda, dozvoljavajući želudačnim sokovima da preuzmu kontrolu nad procesom.
4. Posle sat vremena, himus se pokreće u dvanaestopalačno crevo, gde stečene kiseline u stomaku otpuštaju hormone.
5. Zatim, pankreas dobija obaveštenje da otpusti hormone, bikarbonate, žuč i brojne enzime varenja (lipazu, tripsin, amilazu i jedro).
6. Bikarbonat menja kiselost himusa od kiseline do alkalnog stanja, što nema samo uticaj na enzime da razlažu hranu, već i bakterije koje nisu u mogućnosti da prežive u kiselom okruženju u stomaku.

U ovom momentu, za ljude koji nemaju dovoljno enzima za varenje većina posla je obavljena. Za druge, zamena je neophodna za nastavak procesa.

ZA KOGA SU ENZIMI ZA VARENJE?

U zavisnosti od toga kako vidite ishranu danas, možete biti samoinicijativni i smeli ili možete biti reproduktivni, odnosno imati protivno dejstvo na enzime za varenje. S jedne strane „ako nešto nije polomljeno, nemoj ga popravljati“ je stav koji podržava to, osim ako neko ne brine posebno o enzimima u svom telu, uzimanje istih zaista nije neophodno. Sa druge strane, uz kratkotrajno dejstvo namirnica koje uzimamo u dijetama i uz uticaj hroničnih bolesti, mala pomoć našim enzimima za varenje svakako ne bi naškodila.

U svakom slučaju, rastući broj ljudi koji uzimaju dodatak svojim enzimima za varenje i vaše trenutno zdravlje su i više nego dovoljni razlozi za ovu dopunu.

Bolesti varenja

Ako imate bilo kakvu bolest sličnu refluksu kiselina (vraćanju sadržaja stomaka u jednjak ili u usta), probleme sa gasovima, nadimanjem, propuštanjem creva, IBS-om (sindrom iritabilnog kolona, odnosno problemi sa probavom), Kronovom bolešću, ulcerozni kolitis (upalna bolest creva), divertikulozom (kesasta proširenja sluzokože), malabsorpcijom (problemi sa apsorpcijom), ili probleme sa dijarejom i zatvorom onda Vam enzimi za varenje mogu pomoći. Enzimi za varenje mogu regulisati pritisak u Vašem stomaku, pankreasu, jetri, žučnoj kesi i mogu imati uticaja u razlaganju proteina koji su „teški za varenje“, kao i pri varenju skroba i masti.

Nepotpuno delovanje enzima za varenje koje je prouzrokovano starenjem

Pri starenju kiselost našeg stomaka postaje sve više alkalna. To znači da postoji veća verovatnoća da će proizvodnja kiselina u momentu ulaska himusa u creva otkazati. Ako dođe do toga, signal neće biti poslat i zbog toga može doći do otpuštanja sokova pankreasa, što može dovesti do komplikacija u celom procesu.

Paralelno sa našim starenjem postoji rastuća sumnja da će problemi sa enzimima za varenje nastati, i to može dovesti ili do nedovoljne kiselosti u stomaku ili do nedovoljne količine enzima u starosti (to može prouzrokovati refluks kiselina, odnosno vraćanje istih).

Hipohloridija

Nisu samo stari oni koji pate od ove bolesti ili imaju premalo stomačne kiseline. Na stranu činjenica da može doći do propusta kiseline da pokrene celu reakciju, već  kiselina sama ne može da razloži hranu na minerale i vitamine. Mnoge hranljive materije su otpuštene iz hrane dok su još u stomaku – a ukoliko dođe do nedostatka ove reakcije, onda automatski dolazi do poremećaja ishrane i enzima.

Bolesti jetre

Svako ko ima bolest jetre bi trebalo da posumnja da ima problema sa nedostatkom enzima. Jedno od najpoznatijih stanja je poznat kao nedostatak alfa 1-antitripsina (poznat kao serumski tripsinski inhibitor, stiti tkiva), genetski poremećaj koji utiče na skoro 1 od 1500 ljudi u celom svetu. Uglavnom se poremećaj javlja kod odraslih, u periodu između 20-50 godina, i počinje sa problemima pri disanju, a skoro 15% odraslih ima problema sa jetrom.

Druge bolesti, koje pri prvim dijagnozama ne budu momentalno povezane sa nedostatkom enzima su:

1. Kronova bolest
2. Anemija, malokrvnost mogu značiti da sistem za varenje odbija da razloži hranljive materije iz hrane
3. Nedostatak vitamina D može ukazivati na problem sa apsorpcijom, kao što noćno slepilo može nastati pri nedostatku vitamina A

Bez obzira na navedene bolesti, postoje razni drugi simptomi koji ukazuju na nedostatak enzima. Iako mnogo toga može biti pripisano drugim poremećajima, nekoliko njih je pre svega povezano sa problemima pankreasa i nedostatkom enzima.

1. Problemi sa stolicom – ukoliko Vam je stolica bleda i vodena, to može biti znak da enzimi u pankreasu ne funkcionišu kako treba. Drugi pokazatelj mogu biti masni tragovi koji ostaju za Vama nakon što obavite veliku nuždu.
2. Gastrointestinalni problemi – drugi pokazatelj, zajedno sa nadutošću, sat vremena nakon jela su znak dijareje. Gasovi i loše varenje su takođe pokazatelji da enzimi za varenje slabo funkcionišu dobro kod pacijenta.
3. Fluoriranje vode – skorija istraživanja pokazuju kako fluoriranje vode može biti razlog za poremećaj funkcionisanja pankreasa. Istraživanja, iako su vršena na svinjama, pokazuju da postoji širok raspon uticaja na rastući broj poremećaja radikala (neophodni za obrazovanje kiselina i baza) kao i na nedostatak proizvodnje mitohondrija.

I da se vratimo na pitanje koje smo više puta postavili – „Ko treba da koristi enzime za varenje?“ – odgovor je da treba da ih koristi mnogo više ljudi nego što smo u početku predvideli!