Alergije i hrana. Namirnice su postale izvor alergija

Alergija je imunološki odgovor tela na uljeza. Kada namirnice i hrana počnu izazivati alergije

 

Juče sam susreo prijatelja i saznao da ima rak debelog creva. Reče mi da je operisan, da je prošao hemoterapiju. I izgleda kao osoba koja ima rak, počeo sam da ih prepoznajem, ima sve više mojih poznanika sa rakom. Ta prepoznatljivost pacijenta sa rakom je jedno posebno obeležje tela i kože, usukana mršavost, u kojoj koža visi, a osoba je nekako izdužena, bez obzira da li je mršava ili gojazna. Istog tog dana popodne sam dobio nešto kao „trovanje“ od patlidžana, na koji sam alergičan iako medicina to nije dokazala.

To me je podstaklo da napišem ovaj tekst.

 

Hrana je veoma promenjena u zadnjih dve decenije. Rekao bih dramatično. To veliki broj ljudi oseća. S druge strane je enormno porasla pojava alergija na sve i svašta. Alergije su toliko učestale da su postale sastavni deo naših života, kao nešto što se podrazumeva. Svuda čitamo da neka stvar ima alergene u sebi ili pak da nam se nude antialergijski jastuk, antialergijska ćebad, antialergijska odeća, igračke. Alergije su svuda oko nas, odnosno alergija je u nama. Šta se dogodilo?

A alergije i hrana, hrana i bolesti, postoji li neka tajna veza?

Pojedine namirnice su izraženi alergeni, često izazivaju alergije. Čak i ako niste alergični na jagode, med ili orase, na primer, čestom konzumacijom tih namirnica možete postati alergični. Neke namirnice su postale jaki alergeni, kao na primer, žita. Ozloglašeni gluten u žitu je postao jedan od najačih alergena i uzrok mnogih tegoba kod dece. Gluten iz žitarica, laktoza iz mleka, lešnik, jaja, med, jagode, kafa, čajevi, najčešći su alergeni. Primetićete da se radi o namirnicama koje su mahom vrlo često u upotrebi, i koje se masovno proizvode, i koje se masovno modifikuju da bi se dobili veći prinosi.

Ljudi su postali alergični na jabuku. Na paradajz, papriku, začine, i spisak je sve duži i sve temeljniji.

Nešto tu nije u redu. Nešto je trulo u našoj ishrani.  

A objašnjenje zašto su alergije i hrana povezani i zašto se pojava alergija na hranu samo uvećava iz godine u godinu je odavno razjašnjenja. Čovekova divlja pohlepa da proizvede više hrane i više zaradi, doveli su do ekstremnih zahvata na hrani, počev od masovnog prskanja voća i povrća, do pojave genetski modifikovane hrane i organizama, i sve do morbidne ishrane životinja biljojeda samim životinjama. Jabuka se 26 puta prska da bi dala idealan plod za supermarket. Soja i kukuruz postaju GMO koji u sebi imaju toksin protiv insekata da ih isti ne bi napadali, i taj toksin posle pojede čovek. Toksin je dovoljno jak da odagna insekta ali ne dovoljno jak da ubije čoveka, ali jedući takav kukuruz u velikim količinama, sami sebe polako trujemo. I to trovanje se manifestuje bolešću a da mi nismo svesni da je do toga dovela preslatka i prekisela Koka Kola ili preslani čips. Posle se pitamo otkuda toliko autoimunih bolesti u zadnjih 3 decenije i zašto su ljudi masovno gojazni. 

Isto tako u svim tim procesima proizvodnje hrane, hrana je dobijala nešto neprirodno i nesvojstveno za hranu koja treba da hrani čoveka. Bilo da su to pesticidi i insekticidi u voću, povrću i žitaricama, pa sve do gena životinja u biljkama ili pak zoonoza goveda hranjenih ribom i pilićima, svuda se u tkiva i ćelije namirnica utkaju neprirodne i za naše telo štetne materije. Zato nas i telo upozorava aktivirajući imuni sistem i alergija počinje. Alergije na hranu su nam upozorenje da tu i takvu hranu ne jedemo, kao i da ne uzimamo antihistaminike, nego da tu hranu izbegavamo.

U svom tom haosu od GMO i prskanja, postavlja se pitanje šta jesti? Može li se živeti bez jela? I kako naći sebi hranu u gradu, gde nema bašte i njive da sam čovek sebi gaji organsko voće i povrće?

Nije odgovor lak, nisu svi u mogućnosti da za sebe i svoju decu nabave ispravnu i zdravu hranu. Toga nema ni u prodavnicama zdrave hrane više. Mnogi od nas nisu ni logistički a ni finansijski u stanju da obezbede svom domu zdravu hranu. Pa šta da se onda radi? Hoćemo li svi stradati? Ne, nećemo, samo ćemo biti više ili manje bolesni, živećemo duže ili kraće. Evo nekoliko preporuka, šta bi mogao da bude put da izbegnemo alergije i trovanja od hrane.

Alergije i hrana – kako da se smanji alergija izazvana hranom

1. Jedite manje – bolje biti gladan nego sit. To dozvoljava vašem sistemu za izlučivanje i detoksikaciju da se izbori sa toksinima koje unosite u telo i da ih izbaci van. Kada jedete puno, puno toga i ostaje u vama i stvara se podloga za alergije na hranu. Masno tkivo kod gojaznih osoba koje su to postale na hrani iz Mekdonaldsa, roštilju iz kafana, grickalicama i Koka koli, pivu i čipsu, puno je toksina koje jetra nije stigla a ni mogla da preradi i izbaci iz tela.

2. Jedite više vegetarijansku hranu nego mrsnu – nisam zagovornik vegetarijanstva, ali najgrublje modfikacije su obavljene na životinjama i njihovom mesu. Stoka i živina se hrani stočnim brašnom koje u sebi ima samlevene sastojke krava, riba i pilića, i taj neprirodni kanibalizam ima svoju cenu kao što su bolest ludih krava i genetske deformacije stoke. Ne mogu da zamislim čime sve hrane svinje, i ako mene pitate, mislim da bi svinjetinu iz supermarketa i mesara trebalo potpuno izbaciti sa jelovnika. Uz to, svinja je životinja na kojoj je najviše eksperimenata uradjeno, koja je svaštojed i koja ima najveću ekonomsku računicu da pohlepni kapital sa njom radi nezamislive stvari. O pilićima ima toliko toga rečenog, da je jasno da pile više i ne postoji kao živo biće, već kao nekakvo živo deformisano biće koje se svi i svačim pumpa da gazdama i gladnim potrošačima da meso, meso, meso.Mi takve kreature nikada i ne vidimo, vidimo samo istranžirano meso, koje je još uz to i obojeno crvenom bojom.

Izbegavajte svinjetinu i preradjevine od mesa sa svinjetinom.

3. Postite. Post je imao zdravstvenu i duhovnu svrhu i u vreme kada je zagadjenost hrane i okruženja bila neznatna, a koliki tek značaj sada ima post za nas. Post nas čisti, dozvoljava telu da se odmori od prerade toksina i da ih izbaci iz tkiva. Ako imate alergiju na hranu onda morate postiti.A to pogotovu moraju gojazne i debele osobe, da bi mogle da postepeno i zdravo smršaju. Postoji mišljenje, a meni deluje logično, da gojazne osobe koje brzo mršave, smršaju ali kao posledicu toga dobiju druge bolesti, jer se brzo oslobadjaju toksini iz njihovog masnog tkiva i dovode do oštećenja ćelija. Na primer, brzo je i uspešno smršao a onda dobio kancer, jer su nataloženi toksini u telu koji su se oslobodili iz sala, oštetili ćelijske strukture i izazvali degenerativne promene. Zato je generalni savet, mršavite sporo i postepeno, uz čajeve za detoksikaciju i ispiranje.

4. Jedite što jednostavniju i nepreradjeniju hranu – testa, variva, žita, povrće, ulja, začini, čisto meso od poznatog i pouzdanog dobavljača. Industrijska hrana, suhomesnati proizvodi, supe, sosovi, kečapi, majonezi, gazirana pića, slatkiši, svi su puni aditiva i konzervansa. Ti sastojci u hrani izazivaju alergije i hrana koja nije bila alergen može to postati. Tek kada sam počeo da pravim sam hleb kod kuće, shvatio sam šta sve stavljaju u hleb da bi on bio pufnast, rupičast, mek, da dugo traje, da se naduva, da ima izgled.

5. Smanjite unos mleka i mlečnih proizvoda – to su namirnice koje definitivno izazivaju alergije. Na sosptvenom primeru sam sebi to potvrdio. Ne konzumiram li mleko i mlečne proizvode, plus slatkiše i gazirana pića, polenske alergije su mi daleko manje, da ne uzmem ni jednu tabletu godišnje. Konzumiram li mlečne proizvode, od kijanja i svraba se ne da živeti. Mleko kao namirnica je puna hormona i antibiotika koje kravama daju da bi opstale u štalama i davale što više mleka, uz stočnu hranu punu otpadaka, to mleko nije lekovito kao nekada, već je smesa koja izaziva naš imuni sistem.

6. Obratite pažnju na to što jedete. Ponekad ćete osetiti da vam neka hrana istinski ne prija. To nije alergija na hranu ili stvar koncepta Test intolerancije na hranu o kojem sam pisao ranije i za koji mislim da je bezvredan, već obratite pažnju da li vam neka hrana izaziva simptome blagog trovanja ili neke telesne reakcije. Na sopstvenom primeru sam video da me neke namirnice prosto truju iako medicinski nisam alergičan na njih, na primer gore pomenuti patlidžan, zatim jedna vrsta čaja, kafa (posle treće šoljice dobijam drhtavicu, tremor i lupanje srca), badem, pelinkovac, Šveps biter lemon, itd.

 

Hrana je lek ali i bolest

Meni se ranije dešavalo da se nekada u toku dana osećam kao blago otrovan. Mislio sam da je to neka vrsta viremije, ili neka skrivena slabost. Neki moji alternativni prijatelji su me ubedjivali da je to možda meteoropatska reakcija na vreme, na sunčeve pege, na mikrotalasno zračenje HAARP predajnika na vrhu novog mosta na Savi, da su to dugi talasi koje Rusi ili Amerikanci emituju s vremena vreme i tako redom. Medjutim, kada sam se skoncentrisao da vidim da li imaju neke veze hrana i moje slabosti tela koje mi se javljaju, shvatio sam da je veza nesumnjiva.

Alergičan sam na neku vrstu hrane, iako to klasičan medicinski alergo test ne pokazuje. To ne pokazuje ni Test intolerancije na hranu a ni ostali alternativni sistemi testiranja, jer svi su oni bazirani na jednom modelu merenja nečega: elektro provodljivosti, promeni magnetnog polja, reakciji krvi, itd. A mene spopada reakcija tela kao da sam otrovan, kao da sam nešto loše pojeo. I jesam, pa se moj organizam buni i upozorava.

Hrana i alergije su jako povezani. Ali moderna alergija u vidu osećaja trovanja koju toksična namirnica izaziva nije više vidljiva kao osip, crvenilo ili gušenje, sada je to više malaksalost, osećaj trovanja, pospanost, umor, tremor, težina.

Ne znam koliko će mi ljudi verovati za ovo što sam napisao, ali sam ipak napisao, jer kao što kažu starci kada moraju nekome nešto neprijatno da saopšte: „Rekoh i spasih dušu svoju. A vi vidite šta ćete sa tim. “

Spasite i vi telo vaše.