PRATEĆI PROBLEM KORONAVIRUSA
Utvrđeno je da pacijenti oboleli od koronavirusa imaju ekstremno nizak nivo vitamina D, što je posledica većeg rizika nastanka akutnog respiratornog distres sindroma.
Nizak nivo vitamina D
Veliki deo smrtnih ishoda kao posledica infekcije koronavirusa povezan je sa stanjem poznatim kao akutni respiratorni distres sindrom ili ARDS. Dok mnogi pacijenti sa COVID-19 završe potpuno svoj oporavak od koronavirusa, oni koji imaju nesreću da tokom ove bolesti razviju ARDS, mogu da izgube svoj život.
I dok lekari širom sveta još uvek pokušavaju da utvrde zašto neki pacijenti prolaze daleko bolje nego neki drugi u borbi protiv koronavirusa, pojedine studije su već pokazale da je sa ARDS kao pratećim problemom vezan i nizak nivo vitamina D.
Jedno istraživanje, koje je recenzirano i objavljeno u časopisu „Critical Care“, razmatralo je ćelije epitela ljudskih i životinjskih pluća u laboratoriji pod kliničkim okruženjima. Utvrđeno je da nedostatak vitamina D dovodi do upale i oštećenja pluća. U ovoj kliničkoj studiji ustanovljeno je da svi pacijenti koji pate od ARDS imaju deficit vitamina D, koji je definisan kao nivo u krvi niži od 50 nmol/L.
Štaviše, pacijenti koji imaju ekstremno nizak nivo vitamina D, za koji je definisan prag ispod 8 ng/mL, imali su 3,5 puta veću verovatnoću za razvoj ARDS nego ljudi čiji je nivo iznad osam. Srećom, povećanjem nivoa vitamina D smanjena su oštećenja pluća, što dovodi do poboljšanja stepena preživljavanja usled teškog stanja.
Mnogo razloga za kontrolu nivoa vitamina D
Manjak vitamina D može da poveća rizik oboljevanja od virusne ili bakterijske infekcije. Takođe, nizak nivo ovog vitamina može da poveća i rizik od smrtnosti kod ljudi koji imaju upalu pluća.
Postoje čak i dokazi da smanjivanje nivoa vitamina D može povećati rizik od razvoja pneumonije i raka dojke. Međutim, optimalni nivo vitamina D ima suprotan efekat; nivoi od 55 ng/mL ili više mogu zaista smanjiti rizik od nastanka svih karcinoma za čak 35 procenata.
Obezbeđivanje dovoljne količine vitamina D
Iako se nivo vitamina D viši od 20 ng/mL smatra adekvatnim, mnogi stručnjaci predlažu da se teži većim brojevima. Jedno istraživanje sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kaliforniji sugerisalo je da su minimalni nivoi 60 ng/mL.
Vitamin D poznat je i kao vitamin Sunca, jer i malo vremena na izvoru života poručuje našem telu da ga stvori. Zato je izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti bez ikakve kreme za sunčanje najbolji način da se vitamin D pribavi. Iako će precizna količina koja nam je potrebna zavisiti od toga gde živimo, oblaka koji pokrivaju taj dan, prirodnog tonusa kože i drugih faktora, najmanje 20 minuta izlaganja 2-3 puta nedeljno je optimalna doza.
Takođe, vitamin D možemo pronaći u namirnicama poput gljiva, sira i masnih riba kao što su losos i tunjevina, ali je ipak teško dobiti ovaj vitamin samo iz prehrambenih izvora. Onima koji izbegavaju Sunce ili žive na području gde nema adekvatne sunčeve svetlosti tokom cele godine, preporučuje se suplementacija kako bi se obezbedila dovoljna količina ovog izuzetno važnog vitamina.
Ako se odlučite za uzimanje suplemenata, potražite vitamin D3, takođe poznat kao kolekalciferol, jer se smatra superiornim u odnosu na vitamin D2, koji je poznat kao ergokalciferol.