BOLNI MIŠIĆI

Bolesti mišićnog sistema spadaju u grupu težih obolenja, najpre što pogađaju veliki deo tela koji služi njegovom pokretanju. Spektar ovih bolesti je širok – od bezazlenih koje se leče hladnim oblogama pa do teških, neizlečivih stanja.

 

Mišići u našem telu obavljaju različite funkcije kao što je telesno držanje, pokretanje skeleta i stvaranje toplote tela putem metabolizma ćelija.

bolesti mišićnog sistema

Bolesti mišićnog sistema uključuju bol u mišićima, njihovu slabost ili paralizu. One mogu biti uzrokovane različitim stanjima kao što su hormonalni poremećaji, autoimuni problemi, genetski faktor, infekcije, rak ili neupotreba mišića.

Može se detektovati bar 18 različitih bolesti koje pogađaju naše mišiće

1. Mišićna distrofija

Kod ove genetske bolesti javlja se oštećenje mišićnih vlakana. Ne postoji poseban lek za nju, a njeni simptomi uključuju slabost mišića, njihovu nepokretnost i neravnotežu. Uobičajene bolesti ove kategorije su Dišenova mišićna distrofija, Bekerova mišićna distrofija, udno-pojasna mišićna distrofija, okulofaringealna mišićna distrofija i miotonija.

2. Cerebralna paraliza

Cerebralna paraliza je vrlo česta prirođena bolest koja utiče na držanje, ravnotežu i motorne funkcije. Mišićni tonus je izgubljen već u majčinoj utrobi ili tokom porođaja. Svakodnevni fizički zadaci postaju veoma teški usled ovog poremećaja.

3. Fibrodisplazija

U ovom retkom stanju, meko tkivo se stvrdnjava i trajno postaje koštano. Kosti rastu između zglobova i pokreti se trajno ograničavaju. Ne postoji lek za izlečenje fibrodisplazije, već samo medicinska sredstva koja mogu da ublaže bolove.

4. Dermatomiozitis

Kod ovog stanja postoji upalna miopatija koja pogađa kožu i mišiće. To je autoimuna bolest koja oštećuje vezivno tkivo i slabi mišiće. Ne postoji lek za ovo stanje, ali se njeno napredovanje može kontrolisati uzimanjem kortikosteroida i imunosupresivnih lekova.

5. Sindrom mišićnog odeljka

Kod ovog sindroma krvni sudovi, mišići i nervi se zbijaju u zatvorenom prostoru, što za posledicu ima prekid u snabdevanju kiseonikom. Rezultat je odumiranje tkiva koje čak može dovesti do paralize. Neposredni tretman je operacija poznata kao fasciotomija, posle čega će se pritisak na mišiće osloboditi.

6. Miastenija gravis

Kod ove autoimune bolesti postoji mišićna slabost i umor koji su uzrokovani prekidom neuromišićne sinapse (spoja). Dakle, mozak nema više kontrolu nad tim mišićima. Ovo stanje može prouzrokovati padanje očnih kapaka, otežano disanje ili gutanje i gubitak kontrole nad mišićima lica. Lečenje se može obaviti lekovima ili operacijom.

7. Amiotrofična lateralna skleroza

Ovo je veoma ozbiljna neurodegenerativna bolest i poznata je još kao Lu Gerigova bolest (skraćeno ALS). Neuroni se uništavaju i tako dolazi do gubitka kontrole nad dobrovoljnim mišićima. Početni simptomi uključuju poteškoće u disanju, govoru i gutanju, dok je paraliza napredni simptom ove neizlečive bolesti. Svest o ALS podignuta je u svetu kada se pre nekoliko godina na društvenim mrežama pojavio „Ice Bucket Challenge“, odnosno dobrovoljno polivanje ledenom vodom iz kofe.

8. Mitohondrijska miopatija

Mitohondrije su ćelijske „elektrane“ i one se kod ovog zdravstvenog stanja oštećuju. Rezultat je slabost mišića, gluvoća, slepilo, aritmija i srčana insuficijencija. Ponekad može izazvati iznenadne napade, demenciju, povraćanje i padanje kapaka, a u sekundarne simptome spadaju mučnina, glavobolja i poteškoće u disanju.

9. Rabdomioliza

Ova specifična bolest mišićnog sistema podrazumeva brzo uništenje skeletnih mišića. Mišićna vlakna se razlažu u mioglobin koji se izlučuje urinom. Kod rabdomiolize uočljiva je slabost bol i ukočenost mišića. Izlečenje je moguće kada se detektuje u ranim fazama putem dijalize ili hemofiltracije.

Sweden bitter oglas 900px

10. Polimiozitis

Polimiozitis je degenerativna, upalna i autoimuna mišićna bolest. Ona utiče na sistemsko vezivno tkivo koje izaziva slabost i atrofiju mišića.

11. Fibromijalgija

Ovo je još jedna bolest mišićnog sistema, koju karakteriše tinjajući bol po celom telu. Fibromijalgija je hronični i iscrpljujući poremećaj u mišićima koji izaziva bol, umor, nežnost i ukočenost mišića. Smatra se genetskim poremećajem i pogađa više žene nego muškarce.

12. Miotonija

U ovom stanju mišići se polako opuštaju nakon stimulacije ili kontrakcije, što uzrokuje problem kada se onesposobi držanje tela ili kada osoba ustane iz položaja za sedenje ili spavanje. Lečenje podrazumeva određene lekove, fizioterapiju i antikonvulzivna sredstva.

13. Sindrom miofascijalne boli

Ovo je hronični bolni poremećaj mišića koji izaziva bolne i zapaljenske reakcije na okidačima, tj. na osetljivim mišićnim tačkama. Sindrom može izazvati ukočenost zglobova, čvorove u mišićima i nesanicu zbog nesnosnog bola. Ovim stanjem se može upravljati kortikosteroidima, injekcijama botulinom, masažom i fizioterapijom.

14. Kidanje rotatorne manžetne ramena

Mišići ramena pomažu u njegovom rotiranju kao i pomeranju čitave ruke napred i nazad. Strukturna snaga ovog zgloba je posledica tetiva ovih mišića. Žustri, brzi ili iznenadni pokreti, kao što su u bejzbolu ili tenisu, mogu izazvati cepanje u tetivi koje uzrokuje bol i smanjenu pokretljivost. Pokidana tetiva se može opraviti operacijom.

15. Mišićni grčevi

Grčevi u mišićima mogu se pojaviti iznenada i nehotice, u jednom ili više mišića. Mogu se desiti kasno noću ili nakon vežbanja i mogu biti izazvani većim brojem razloga, a traju od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Prekomerno forsiranje mišića ili stezanje nerva može izazvati grč. Lagana masaža privremeno pomaže oslobađanju grča, a da bi se smanjilo učestalo javljanje grčeva mogu se propisati steroidi ili drugi slični lekovi.

16. Iščašenje i istegnuće mišića

Uvijanje ili izvlačenje mišića i tetiva koje može biti iznenadno ili tokom određenog vremenskog perioda mogu izazvati iščašenje i istegnuće. Obično su na ovaj način pogođeni mišići leđa i tetive kolena. To je jedna od bolesti mišićnog sistema koja uzrokuje jaku bol, oticanje i poteškoće u kretanju. Preporučuje se odmor i terapija ledom, a važno je ispravno održavati nepokretnu oblast i uzimati odgovarajuće lekove protiv bolova.

17. Ravna stopala

Ravna stopala su stanje poznato i kao talipes, a ono podrazumeva slabost mišića koji podupiru stopalni luk i uzrokuju njegovo spljoštavanje zbog pritiska nadole. Postoje dva tipa ravnih stopala – kruta i fleksibilna. Fleksibilna nisu bolna i nemaju neke naročite simptome. Ovo stanje se može lečiti nošenjem korektivne ortopedske obuće, vežbanjem i masažom stopala.

18. Tendonitis

Kada se tetiva upali ili nadraži, to rezultira tendonitisom, odnosno upalnim stanjem koje se može pojaviti u bilo kojoj tetivi u telu. Ovo stanje se najčešće manifestuje u zglobovima, laktovima, ramenima i petama. Tendonitis izaziva bol, blago oticanje, osetljivost i može se lečiti raznim ublaživačima bola, odmorom i ledenim oblogama.