JOŠ JEDNA POSLEDICA KORONE
Očni lekari predlažu da se kratkovidost kod dece predupredi boravkom više vremena napolju i pravljenjem pauza od gledanja u ekran.
Oftalmolozi tvrde da se kratkovidost kod dece povećala tokom pandemije koronavirusa (COVID-19). Porast slučajeva kratkovidosti pripisali su povećanom vremenu gledanja u ekran na mobilnim uređajima i računarima, kao i manjem vremenu provedenom van kuće.
Tako su očni lekari predložili deci da provode više vremena na otvorenom, prave pauze u gledanju ekrana i štite oči pomoću posebnih kontaktnih sočiva ili kapi za oči.
Milioni dece u SAD proveli su mnogo više vremena gledajući u ekrane tokom pandemije zahvaljujući lokdaunu (zaključavanju) i virtuelnim školskim časovima. Neki đaci pohađaju onlajn časove već više od godinu dana nakon što je obična nastava zabranjena. Iako su ranija istraživanja sugerisala uticaj internet časova na mentalno zdravlje dece, nedavna istraživanja su opisala kako oni utiču na dečji vid.
Jedno takvo istraživanje urađeno u Kini razmatralo je stopu miopije (kratkovidost) kod dece od 2015. do 2020. Autori su pregledali 120.000 dece koja su bila primorana da ostanu kod kuće tokom zaključavanja. Prema njihovoj studiji, broj kratkovide dece između šest i osam godina bio je tri puta veći u odnosu na prethodnih pet godina. Njihovi nalazi su objavljeni u januaru ove godine.
Autori su naveli da ovaj porast stope miopije nije primećen kod starije dece, tj. one uzrasta od 9 do 13 godina, uprkos tome što su više vremena provodili ispred ekrana. Na osnovu ovoga pretpostavili su da su mlađa deca osetljivija na promene u okruženju od starije dece. Ipak, dete koje u mlađim godinama razvije kratkovidost može kasnije da doživi veće probleme sa vidom.
Kratkovidost je već bila globalni problem čak i pre početka pandemije COVID-19, ali je pandemija ubrzala ovo stanje kod dece širom sveta. Još 2016. australijski institut „Brien Holden Vision“ rekao je da bi skoro pet milijardi ljudi, što je polovina svetske populacije, moglo da pati od miopije do 2050.
Institut je istakao „promene načina života koje su rezultat kombinacije smanjenog vremena na otvorenom i povećanih aktivnosti oko posla“ kao glavni razlog za porast kratkovidosti. Takođe je upozorio da bi iznenadni skok u slučajevima miopije mogao da učini stanje vodećim uzrokom trajnog slepila.
Borba protiv kratkovidosti
Očni lekari izrazili su zabrinutost zbog sve većeg broja slučajeva kratkovidosti. Takođe su istakli da su deca i odrasli sa visokom miopijom, posebno teškim oblikom kratkovidosti, u riziku od razvoja gorih problema sa očima poput katarakte i glaukoma.
Izveštaj lista „Vol strit džurnal“ (VSJ) od 1. juna iznosi dve teorije za sve veću kratkovidost kod dece tokom pandemije. Prvo, dečje oči se prilagođavaju uskom fokusu, posebno kada duži period gledaju u ekrane ili knjige. To dovodi do toga da se oblik očiju vremenom menja i izdužuje.
Drugo, smanjeni periodi na otvorenom doprinose porastu stope miopije, jer ljudi teže da gledaju u daljinu kada su napolju. Prirodno svetlo i fizička aktivnost na otvorenom takođe igraju ulogu u sprečavanju kratkovidosti. Međutim, odrasli imaju tendenciju da ne dožive pogoršanje miopije, jer se rast oka stabilizuje nakon detinjstva.
Glavna oftalmološkinja očne bolnice „Wills Eye Hospital“ Džulija Holer rekla je za VSJ: „Znamo da je fokusiranje izbliza i neaktivnost povećalo stopu miopije. Pandemija je na to imala ogroman uticaj“.
Drugi očni lekari su potvrdili da je više dece imalo kratkovidost. Pedijatrijski oftalmolog Elison Babiuč podelila je mišljenje da mnoga deca koja dolaze u njenu kliniku u Ohaju sada imaju lošiji vid.
S druge strane, dečja oftalmološkinja iz Baltimora Megan Kolins rekla je da njeni mladi pacijenti koji pohađaju nastavu često imaju kratkovidost.
„Videla sam neku mlađu decu da prošle godine, kada sam ih pregledala, nisu imala značajnu refrakcionu grešku. Ništa što nije zahtevalo nošenje naočara. U roku od godinu dana imali su prilično značajnu promenu u svom vidu“, kaže dr Kolins.
Tri načina sprečavanja
Izveštaj VSJ sugerisao je tri načina na koji deca mogu sprečiti kratkovidost. Prvo, decu treba podsticati da provode više vremena na otvorenom. Predstojeća letnja sezona prilika je za decu da se odmore od svojih računara ili mobilnih uređaja i smanje rizik od nastanka kratkovidosti. Kolins je preporučila deci da provedu najmanje jedan sat na otvorenom baveći se fizičkom aktivnošću kako bi usporili napredovanje kratkovidosti.
Drugo, decu treba naučiti pravilu 20/20/20. Babiuč preporučuje deci da prave pauzu od 20 sekundi za svakih 20 minuta ekrana gledajući predmete udaljene 20 centimetara. Treće, decu treba podsetiti da više trepću dok gledaju u ekrane. Prema njoj, ljudi imaju tendenciju da manje trepću kada zure u ekran, što dovodi do naprezanja i isušivanja očiju.